Kamila je ugrejala vodu u čajniku, a onda ju je pažljivo usula u tanušne porculanske šolje, preko izmrvljenih listića matea. Ovde u Engleskoj, ljudi su mate smatrali vrstom čaja i on se tako i prodavao, uglavnom u prodavnicama zdrave hrane i radnjama sa egzotičnim delikatesima. Ali u njenom rodnom Urugvaju, nazvati mate običnim čajem, bilo je ravno svetogrđu. Kao kafa u Evropi, mate je u Urugvaju bio piće za koje se vezuje asocijacija razgovora, odmora i porodičnog ili prijateljskog okupljanja, pravi mali ritual. Kamila Spenser bila je udata za Nemca već dvadeset pet godina, ali nije zaboravljala običaje svoje rodne zemlje i nije prestajala da čezne za njom. Neprestano ju je mučila nostalgija. Na sreću, Benedikt je radio za veliku urugvajsku avio • kompaniju i zauzimao je jedno od direktorskih mesta. Prvih nekoliko godina živeli su u Engleskoj, u Notingamu. Tu se rodio njihov sin, Nikolas, a osam godina kasnije i ćerka Sofija. Sofija je imala nepune tri godine kada je Benedikt uspeo da dobije premeštaj u Montevideo i ćela porodica se preselila tamo. U Urugvaju su ostali gotovo punih deset godina. Ali Nikolas je želeo da studira u Engleskoj, a Benediktovi roditelji bili su već stari i neprestano su jadikovali što sin i unuci nisu pored njih. I tako su se Spenserovi ponovo vratili u Notingam.
Nikolas se dobro snalazio u Engleskoj, imao je mnoštvo prijatelja i studije menadžmenta su mu odlično išle. Kamila i Benedikt. takođe, nisu imali nikakvih problema sa prilagodavanjem. Njihov brak bio je zaista srećan. Posle četvrt veka voleli su se kao prvog dana i najvažnije im je bilo da budu zajedno, svejedno u kom delu sveta. Međutim, Sofija, koja je praktično odrasla u Montevideu, nikako nije uspevala da se privikne na život u novoj sredini. I po izgledu i po duhu, ona je bila prava Urugvajka.
Život u Engleskoj za nju je pravo mučenje, pomislila je Kamila zabrinuto, dok je redala šoljice od finog starog kineskog porculana na srebrni poslužavnik. Sofija je ovde nesrećna, a za to smo odgovorni Benedikt i ja Možda je zaista trebalo da je ostavimo da živi u Montevideu kod mojih roditelja, kao što je i želela-.
Izmakla se u stranu i šnalom prikačila pramen duge crne kose koji se izmigoljio iz njene punđe i padao joj na lice. U svojim poznim četrdesetim godinama bila je još uvek neobično lepa žena. Njena talasasta crna kosa, oči poput uglja i crte lica koje su odavale daleko špansko poreklo, u Engleskoj su ostavljali utisak prave egzotike. Pre gotovo trideset godina, u vreme kada je upoznala Benedikta, Kamila je bila tek počela da radi kao stjuardesa za kompaniju,, Er Urugvaj”.
