Ona ga je zapanjeno posmatrala. Mateo je nastavio da govori, a njoj se činilo da ga uopšte ne razume.
To bi bio čisto poslovan brak. Ako se oženim stranom državljankom mogao bih da većinu svojih poslova prebacim tamo. Od tvog oca bih otkupio preostale konje i uključio bih ga u posao kao svog ortaka. Pravno, to je izvodljivo i legalno. Selin, odluka koju treba da doneseš je veoma važna.
Na izvestan način ovaj predlog je razočarao, jer je u njemu mogla da nasluti dobro smišljeni plan da Mateo spase svoj novac, a ne da joj pomogne kao što je mislila.
– Ja to ne mogu da uradim – rekla je odlučno.
– Razmisli, Selin – rekao je poslovnim tonom. – To je samo posao i ništa više. Brak bi trajao godinu dana i ti bi posle toga bila slobodna.
-Brak!? Pa, naravno. Za tebe je brak samo običan posao – vrtela je glavom.
-Selin, u ovom trenutku moramo da razmišljamo na praktičan način. Zato te molim da dobro razmisliš i da prestaneš da izigravaš tvrdoglavu devojku.
-Ali godinu dana je dug period za takav brak – rekla je ogorčeno.
-Kad sredim sve poslove, možeš da potražiš razvod – rekao je.
-Znači, biće to legalni brak bez obaveza?
– Biće to poslovni ugovor između nas dvoje i niko ne sme da posumnja daje sklopljen iz interesa.
Svaka reč je bolela. Brak iz interesa, poslovni ugovor… Nervozno je šetala po sobi. Mogla je da spasi svoju porodicu, razmišljala je grčevito. Otac bi se oporavio i niko nikada neće saznati zašto se udala za Matea.
-Kakve garancije mogu da očekujem? – odlučno se okrenula prema njemu.
-Ako pristaneš, otkupiću preostale konje zajedno sa školom jahanja i urediti sa advokatom da sav novac bude prebačen na tvoj račun i na tvoje ime.
-Kako ćeš biti siguran da ću održati obećanje? – upita ona nekim tuđim glasom.
-Tako što ćeš ti ostati ovde dok se sve ne obavi.
-Da… – zamišljeno je klimnula glavom.
-Dobro je što si pristala. Ja mogu da ti obećam da nećeš zažaliti zbog toga – rekao je.
-Možda sam već zažalila – do-dade ona rezigniranim glasom.
