Silvana Armenulić, pravim imenom Zilha Bajraktarević, rođena je 18. maja 1939. godine u Doboju i ostala je zapamćena kao jedna od najvećih pevačica narodne muzike i sevdalinki u bivšoj Jugoslaviji.
Njeno ime i danas budi snažne emocije kod mnogih, jer je iza sebe ostavila pesme koje su postale evergrini, ali i priču o životu koji je bio ispunjen i slavom i tugom, radošću i tragedijom.Silvana je odrasla u velikoj porodici sa čak trinaestoro dece, gde se svakodnevica odvijala u skromnim uslovima. Siromaštvo je bilo stalni pratilac, a porodične tragedije dodatno su obeležile njeno detinjstvo. Nekoliko braće i sestara umrlo je u ranim godinama, što je unelo veliku tugu u dom. Njen otac Mehmed, koji je bio poslastičar, teško je podneo smrt sina Hajrudina. Povukao se u sebe i okrenuo alkoholu, što je porodici donelo nove teškoće. Uprkos svemu, Zilha je pokazivala nesvakidašnji dar za muziku i od malih nogu bežala u pesmu kada bi joj život postao pretežak.
- Već sa deset godina počela je da peva na svadbama i lokalnim veseljima. Njena snažna i emotivna interpretacija odmah je osvajala publiku. Sa šesnaest godina preselila se kod tetke u Sarajevo, gde je nastavila da razvija muzički talenat. Tamo je i odlučila da uzme umetničko ime Silvana, po italijanskoj glumici Silvani Mangano. Kako je sama kasnije govorila, to ime uzela je da ne bi sramotila roditelje jer je pevala po kafanama. Ispostavilo se da je to bio početak stvaranja legende.
Njena profesionalna karijera krenula je sredinom pedesetih godina prošlog veka, a tokom šezdesetih i sedamdesetih Silvana je postala jedno od najvećih imena jugoslovenske estrade. Njena pesma „Šta će mi život“, koju je napisao Toma Zdravković, postala je jedan od najprodavanijih singlova tog vremena i i danas je nezaobilazna kada se govori o muzičkoj tradiciji tog perioda.
Privatni život Silvane Armenulić bio je jednako buran kao i njena karijera. Godine 1961. udala se za tenisera Radmila Armenulića, sa kojim je dobila ćerku Gordanu. Ipak, njihov brak bio je obeležen nesuglasicama, ljubomorom i pričama o preljubama. Iako su se razdvojili, zvanično su ostali u braku sve do njene smrti. Ta turbulentna veza dodatno je uticala na Silvaninu krhku psihu.
Uprkos ogromnom uspehu i životu o kakvom je kao devojčica mogla samo da sanja, Silvana je često govorila da je muči nemir. U intervjuima je priznavala da je veliki pesimista, da je plaši budućnost i da strepi od onoga što donosi sutra. Takve misli dale su njenim pesmama posebnu dubinu i emotivnost, jer je svaki stih pevala sa ličnim osećajem tuge i slutnje.
- Sudbonosno leto 1976. godine dodatno je obavilo njen život aurom misterije. Gostujući u Bugarskoj sa sestrom Mirjanom, imala je priliku da se sretne sa slavnom prorokinjom Vangom. Susret koji je priželjkivala dugo nije joj doneo smirenje, već još veću zebnju. Vanga je, posle duge pauze, rekla Silvani da ne treba ništa da plaća i da dođe ponovo za tri meseca – ali je odmah zatim dodala rečenicu koja je zazvučala kobno: „U stvari, nećeš moći da dođeš. Idi, idi, ako možeš dođi.“ Te reči su ostale duboko urezane u priče o njenoj sudbini.
Tragedija se dogodila ubrzo. Dana 10. oktobra 1976. godine, Silvana je poginula u saobraćajnoj nesreći kod sela Kolari, zajedno sa svojom trudnom sestrom Mirsadom Bajraktarević i violinistom Miodragom Jašarevićem. Automobil u kojem su putovali sudario se sa kamionom dok su se vraćali sa koncerta. Silvana je imala samo 37 godina kada je njen život prekinut.
Njena smrt potresla je celu Jugoslaviju. Ljudi su danima tugovali, a njene pesme su odjekivale kao podsećanje na neprolazni talenat i glas koji je umeo da prenese i bol i ljubav. Iako je živela kratko, ostavila je neizbrisiv trag u muzici. Njena dela i dalje inspirišu nove generacije pevača, a dokumentarci, serije i emisije o njenom životu svedoče o tome koliko je bila posebna.
Silvana Armenulić ostaje simbol jedne epohe, umetnica koja je svojim glasom i harizmom uspela da izgradi most između tuge i radosti, između siromaštva iz detinjstva i sjaja estrade. Njene pesme ne prestaju da žive, jer su postale deo kolektivnog sećanja, a njena tragična sudbina učinila je da legenda o njoj traje večno