Šaban Šaulić bio je jedan od najvoljenijih i najcenjenijih pevača narodne muzike, poznat po svom jedinstvenom glasu i šarmu. Iako je rođen u muslimanskoj porodici u Šapcu, njegova životna filozofija nije bila striktno vezana za religiju. Odrastajući u Jugoslaviji, koja je tada promovirala zajedništvo i toleranciju među različitim narodima i religijama, Šaban je razvio stav koji je odražavao poštovanje prema svim verama, ali nije pripadao nijednoj od njih.
Šabanov odnos prema religiji
Iako je odrastao u muslimanskoj porodici, Šaban nikada nije bio zainteresovan za formalnu religiju. Izvor blizak porodici otkrio je da nije bio “verski definisan” i da nije bio zainteresovan za obrede koji bi ga povezivali sa određenim verovanjima. On je bio poznat po tome što je imao osobine koje su prevazilazile religijske granice – stajao je uz ljudskost, što je za njega bilo mnogo važnije od same vere.
Sahrana Šabana Šaulića bila je duboko emotivna, ali je na neki način odražavala i njegov stav prema religiji. Naime, obavljena je bez prisustva sveštenih lica, čime je još jednom naglašena njegova odluka da ne bude vezan za nikakvu organizovanu religiju. Poštovanje prema verama postojalo je, ali nije bilo prisutno u njegovom ličnom životu.
Izvor blizak njegovoj porodici izjavio je: „Šaban je poštovao svaku veru, ali nijednu nije ispovedao. Nikada nije ušao u verski objekat, bilo da je u pitanju džamija, crkva ili sinagoga. Njegova merila nisu bila vera, već ljudskost.“ Ovo govori o njegovoj širokoj toleranciji i pristupu životu koji je prevazilazio formalnosti religije.
Porodični običaji i život sa Gordanom
Iako nije bio religiozan, Šaban je bio prisutan u životnim običajima svoje supruge, Gordane, koja je poticala iz porodice koja je slavila krsnu slavu. Svake godine su zajedno, u svom domu u Beogradu, proslavljali krsnu slavu Svetog Jovana. Ove proslave bile su prilika da se okupe prijatelji i porodica, a Šaban je uvek bio srdačan domaćin. Njegov šarm i humor uveravali su sve prisutne da uživaju u atmosferi koju je stvorio.
Jedan od najlepših trenutaka tokom tih proslava bio je Šabanov duhoviti komentar na sve što se dešavalo. Naime, on je sa smeškom govorio: „Znate kako, prvo ide kafa, predjelo, pa se malo foliramo s kisjelom vodom, a onda do jutra uživamo uz muziku i alkohol. Goca mi ne broji čaše.“ Ova šala oslikavala je njegov karakter – duhovit, otvoren i spreman na zabavu.
Pesma „Ne plači dušo“ i ljubavni trenutak sa Gordanom
Jedna od najpoznatijih pesama Šabana Šaulića je pesma „Ne plači dušo“, koja je nastala u vrlo neobičnim okolnostima. Pričajući o nastanku ove pesme, Šaban je otkrio da je ona nastala spontano, u trenutku kada je došao kući kasno, pijan, nakon izlaska sa prijateljima. Njegova supruga Gordana nije bila oduševljena njegovim ponašanjem, te mu je prigovorila zbog njegovog kasnog dolaska, što je bio razlog za pesmu.
Šaban je, u svom prepoznatljivom stilu, odmah odlučio da pevanjem razveseli svoju ženu. „Počeo sam da joj pevam iz glave ‘Ne plači, dušo, ja ću ti doći, po ponoći’, i nastavio da pevam o tome kako me društvo zove na čašu vina, ali da ću se ipak vratiti kući po ponoći, spreman da se pomirim sa njom.“ Ova pesma, koja je izvorno nastala kao izvinjenje, ubrzo je postala veliki hit i ljubavna balada koja je osvojila publiku.
Šaban je bio svestan da je pesma bila rezultat njegove kreativnosti u trenutku, ali je uz šalu dodao: „Bila si ljuta što sam došao pijan kući, a vidiš kakva pesma je ispala.“ Tako je humorom i spontanošću stvorena jedna od najlepših balada narodne muzike.
Tragičan kraj i sećanje
Nažalost, Šaban Šaulić je tragično preminuo u februaru 2019. godine, u saobraćajnoj nesreći, što je šokiralo sve njegove obožavaoce i prijatelje. Smrt ovog velikog umetnika ostavila je dubok trag, ali je njegov duh i muzika i dalje živa u srcima svih koji su ga volele. Osećaj poštovanja, ljubavi i topline koji je on pružao ljudima, kako na privatnom, tako i na profesionalnom nivou, ostao je neizbrisiv.
Zaključak
Život Šabana Šaulića bio je ispunjen muzikom, humorom i ljubavlju prema porodici i prijateljima. Iako nije bio vezan za formalne religijske norme, njegova ljudskost i poštovanje svih verovanja bili su ključni u njegovom životu. Uveo nas je u svet narodne muzike, ali i u svet topline, poštovanja i zajedništva, koje je uvek govorio da je važnije od svega.