Sarsenov Baha iz Kazahstana nikada nije mogao da zamisli da će mu jedan običan susret promeniti čitav život. Rođen je u tradicionalnoj muslimanskoj porodici u kojoj je islam bio stub postojanja i identiteta. Vaspitavan je u duhu vere svojih predaka i očekivalo se da i sam ostane veran toj tradiciji. Međutim, život je za njega imao sasvim drugačiji put.
Sve je počelo 2006. godine kada se, vraćajući se s posla, sreo sa pravoslavnim monahom. Taj susret bio je presudan. Monah mu je pričao o Božjoj ljubavi i o istini Evanđelja, rečima koje je Baha tada prvi put čuo. Njegova radoznalost bila je probuđena, a osećaj da se pred njim otvara nešto novo i nepoznato bio je snažan. Kada je monah odlučio da mu pokloni Bibliju, Baha je osetio neobjašnjivu povezanost sa knjigom koju nikada ranije nije držao u rukama. Počeo je da čita Novi zavet, reči su ga privlačile i davale mu osećaj smisla koji dotad nije poznavao.
- Kako su prolazili dani, njegova odluka sazrevala je. Odlučio je da postane pravoslavac. Međutim, ta odluka donela mu je najveće iskušenje života. Njegova porodica, duboko ukorenjena u islamu, nije mogla da prihvati njegov izbor. Otac ga se javno odrekao, pred rodbinom i imamom iz džamije, a taj trenutak bio je bolan i ponižavajući. Čak je došlo i do fizičkog sukoba – kada je Baha ocu rekao da menja veru, ovaj ga je u besu posekao nožem po ruci, dok je u drugoj ruci držao Bibliju.
Nije samo porodica okrenula leđa. Supruga ga je napustila, odnela dete i dobila starateljstvo nad ćerkom. Rođaci su ga proglasili sektašem, a zajednica ga je odbacila. Uprkos svemu, Baha je ostao pri svojoj odluci, verujući da je pronašao istinu koju nije mogao da zanemari.
Njegova nova vera ubrzo ga je dovela i do problema sa zakonom. Kao vojnik u Kazahstanu, nije smeo da se javno bavi religijom. Ipak, Baha je delio Evanđelje ljudima, govorio im o Bogu i želeo da im prenese ono što je sam pronašao. Zbog toga je uhapšen i proveo 30 dana iza rešetaka. Kaže da nije mogao da ćuti, jer je istinu želeo da podele s drugima – posećivao je čak i onkološki centar za decu kako bi im govorio o nadi i veri.
Njegovu sudbinu promenio je isti monah koji mu je poklonio Bibliju. Nakon što ga je izvukao iz zatvora, kupio mu je kartu i rekao: „Idi u Jugoslaviju, tamo ćeš moći slobodno da živiš.“ Tako je 2015. godine stigao u Srbiju, zemlju o kojoj je malo znao, osim da je deo nekadašnje Jugoslavije i da su ljudi iz tih krajeva dolazili u Kazahstan da grade hotele. Sa sobom je imao samo 150 dolara i ogromnu veru da ga čeka novi početak.
- Njegovi prvi koraci u Srbiji nisu bili laki. Boravio je u hostelu, potom potražio pomoć u UNHCR-u i Beogradskom centru za ljudska prava, a na kraju je nekoliko dana proveo i u kampu za azil u Krnjači. Ipak, nije odustajao. U decembru iste godine dobio je azil i osetio veliko olakšanje jer je napokon imao zaštitu i sigurnost.
Počeo je da gradi novi život. Najpre se bavio fizičkim poslovima i selidbama, a kasnije se zaposlio kao fizioterapeut u Novom Sadu, što je bilo njegovo zvanje još iz vremena vojske u Kazahstanu. Učio je srpski jezik, isprva teško, ali svakodnevna komunikacija s ljudima i čitanje Biblije pomogli su mu da napreduje. Posle devet godina čekanja postao je prvi čovek koji je u Srbiji dobio putnu ispravu za izbeglice.
Danas se Sarsenov Baha zove Bogdan i živi mirno u Srbiji. Rado ide u Hram Svetog Save, a posebno mu prija što ga Srbi pozivaju na svoje slave. Naučio je da voli srpsku hranu, pa sa osmehom priča kako obožava sarmu. Ljudi na njegovu odluku reaguju različito – neki je prihvataju s razumevanjem i poštovanjem, drugi ga gledaju s neodobravanjem. Ipak, kaže da se ne smatra herojem, već čovekom koji je pronašao ono što je tražio: istinu.
Njegova najveća želja danas jeste da se ponovo oženi, da osnuje porodicu u Srbiji i da i sam počne da slavi svoju krsnu slavu. Veruje da mu je život u Srbiji dar od Boga i da je, uprkos svim patnjama, pronašao mir i dom kakav nikada ranije nije imao.