Kolena su joj drhtala. Ovo je zaista bilo previše za nju. Džonatanova smrt i Stefanovo pogrešno tumačenje njene potrebe za njim su bili veliki teret za nju, ali najteže joj je padalo to što je ovaj čovek toliko prezire. Shvatila je da bi vođenje ljubavi do kojeg je moglo da dođe da Stcfan i senator nisu naišli, za njega bila samo okrutna šala, dok bi za nju to bilo nešto novo i uzbudljivo.
- Kako si mogao? Džesi, kako si mogao? – Jedva je izgovorila.
Džesijevo lice je bilo smrknuto i umesto odgovora on je uzeo Lusi u naručje i poneo je prema kući. Lusi se ne seća kada su ušli unutra. - Do vraga, Džesi, šta se to dogodilo danas? – Senator Kliv Barlou je upitao svog sina.
Njegov mlađi sin je upravo sipao sebi viski. – Što ne pitaš Stefana? - Do vraga, pitam tebe – naglasio je reč tebe. – Ken je veoma ljut i potpuno ga razurnem. Njegova devojčica je veoma uznemirena.
- Ona nije devojčica – odgovorio je Džesi, misleći na njene grudi i silinu strasti sa kojim je odgovorila na njegove poljupce. Da njegov otac i brat nisu naišli, njih dvoje bi sigurno vodili ljubav pored bazena. * Ona nije devojčica • ponovio je žudeći za njenim telom.
Senator je progundao, a zatim upitao: • Šta si joj rekao?
Džesi je sagnuo glavu. Mislio je na sve ono što je rekao Lusi toga dana. čuo je da je imala teške trenutke u Njujorku i znao je da je došla kući da nade mir. Umesto da joj pomogne, on joj je pravio probleme.