Kler je odlučila da svoj posao stavi u službu viših ciljeva.
Da je nameravala da živi okružena sjajem i glamurom, verovatno bi bila manekenka, jer je vitka, visoka, ima zanimljivo lice, savršen osmeh i dimenzije kao naručene od najpoznatijih modnih kreatora. Da je želela sticanje novca da stavi na vrh svojih životnih ciljeva, ci™irnn ne bi studirala biologiju, nego bi na nekom od privatnih univei H Leonarda Francuskoj bez muke i napora završila studije menadžmenta, i uiujuuia se u biznis svog oca koji se bavio trgovinom automobilima. Odlično zarađuje, premda je neobrazovan i deluje prilično sirovo i neinteligentno.
Na primeru svog oca, Kler je zaključila da su opšta kultura i znanje obrnuto srazmeri talentu sticanja novca, i da prefinjeni maniri i suvišno razmišljanje o sebičnim uzrocima i dugoročnim posledicama, o
moralnim normama i večnim vrednostima, samo škode preduzetništvu i ubijaju čovekov urođeni, takoreći, prirodni instinkt opstanka na
surovom tržištu. A danas je sve na tržištu.
Na krilima mladalačkog entuzijazma, letela je iznad te banalne svakodnevice određene novcem i prizemnim interesima, i
odlučila: studiraće biologiju!
„Možeš da se baviš naukom kad imaš od čega da živiš!” rekao joj je otac.
,,A od čega ćeš da živiš kad otac ne bude mogao da te izdržava?” zakukala je majka!
„Ja ću da spašavam ugrožene životinjske vrste!” odgovorila je ponosno Kler, gledajući ih prezrivo sa visine svojih ideala i romantičnog pogleda na svet.
„Ovde nema belih medveda, a čuo sam da se za njihov opstanak bore ti tvoji ekološki pajtaši, zanesenjaci i naučnici praznih džepova. Prema tome, nema posla za tebe u Francuskoj. Ih ćeš možda da se seliš na Severni pol?” uzvratio je otac, i još jednom iznenadio Kler. Taman kad pomisli da je njen otac do sada pokazao sve manifestacije svojih ograničenih pogleda na život, on je iznenadi novim ograničenim pogledima i uveri je da se zaista ne razume ni u šta drugo osim u trgovinu, novac, kretanja na berzi i cene automobila.
„Industrija nezadrživo ide napred i gazi sve pred sobom, Francuska nije izuzetak. Nestade mnoge vrste ako mi ljudi ne preduzmemo nešto. Prema tome…”
„Hoćeš da se baviš ekologijom?” pitala je bojažljivo majka.
„Da!” odgovorila je ponosno Kler.
„Ali… od čega ćeš da živiš?” upitala je majka drhtavim glasom.
„Od ekologije!” samouvereno je rekla Kler.
„Znači, postaćeš deo ekološke mafije”, znalački je procenio njen otac.
Kler je tada prvi put čula tu neobičnu kombinaciju reči: „ekološka mafija”. Mafiju nikako nije povezivala sa ekologijom. Bila je sigurna da se te „grupe opasnih ljudi” bave trgovinom narkoticima, cigaretama, alkoholom, oružjem, a možda i otmicama, ucenama i takvim „poslovima”, a da postoji „ekološka mafija” – svašta!
„Ekološka mafija ne postoji!” rekla mu je, pomalo se stideći svog oca koji ima tako mnogo novca, a tako malo znanja!
„Da li ti to meni ozbiljno govoriš?”
„Najozbiljnije!”
„Odlično, a ja sam se već uplašio da nameravaš da postaneš deo te mafije. Ja volim velike poslove, ali legalne, i volim novac, ali legalno stečen. Od „prirode” žive samo „ekološki mafijaši”, ali dobro, ti studiraj biologiju, a ja ću te izdržavati. Uostalom, ostade ti dovoljno nasledstva da ne moraš ništa da radiš. A to da se od nauke ne živi, saznaćeš i sama, kad-tad”, zaključio je, toga dana, razgovor sa njom stari Zerar Markot i otišao u svoj kabinet da pregleda račune.
Kler je ubrzo potom zaboravila na taj razgovor, a setila ga se sada, pet godina kasnije, dok je šetala šumom udaljenom tridesetak kilometara od Avinjona.
