Martin je stajao pored puta kada je čuo krike iz kola parkiranog malo dalje. Čovek unutra davio se zalogajem jabuke, lica modrog, očajnički lupao po volanu.
Bez razmišljanja, Martin je uzeo kamen i razbio prozor. Staklo se rasulo, a on je otključao vrata i izvukao čoveka napolje.
Udarcima u leđa pokušavao je da mu spase život – sve dok komad jabuke nije izleteo i čovek nije udahnuo punim plućima.
Bogati Silvester ga je gledao kroz suze i zahvaljivao mu, ali Martin je samo slegnuo ramenima i otišao kući.
Sutradan, rano ujutro, sestra ga je probudila vrištanjem. Ispred njihove kuće stajala je torba. A na njoj – poruka od onog istog čoveka…
Martin i njegova majka oprezno su prišli. Torba je bila teška. Kada su je otvorili, unutra su bile namirnice, nova odeća i kovertica.
Majka je podigla obrvu i otvorila koverat. Unutra je bio ček – suma koju nisu mogli ni da zamisle. I poruka:“Za dečaka koji mi je vratio život. Neka i tvoj život bude malo lakši. – Silvester”
Martin nije mogao da veruje. Njihova mala kuća godinama je bila puna brige – majka bolesna, računi neplaćeni, a sada su pred sobom imali dovoljno novca da je odvedu kod lekara i da obnove sve što im je nedostajalo.
Prvo što su uradili bilo je da plate dugove. Onda su otišli kod lekara i počeli lečenje njegove majke. Danima kasnije, prvi put posle dugo vremena, Martin ju je video kako se smeje bez brige.
Silvester je dolazio da ih poseti. Doneo je Martinu bicikl, knjige i čak ponudio da plati njegovo školovanje. “Pametan si momak,” rekao mu je. “Nemoj da staneš ovde.”
Meseci su prolazili i Martin je sve bolje učio. Njegova majka je ojačala, a njihova kuća više nije izgledala kao ruševina.
Jednog popodneva, Martin je seo na prag i gledao zalazak sunca. Setio se dana kada je razbio prozor tog auta. Tada mu je izgledalo kao lud potez. A sada mu je izgledalo kao trenutak kada se njegov život zauvek promenio.