Raskršće vetrova

Za neke od posmatrača, saputnika, ovaj put bio je povratak kući. Dženina kuća bila je hiljadama milja daleko, u Australiji. Što su se više približavali kopnu, sve više je postajala svesna nekih čudnih emocija za koje nije znala kakve su prirode i kako da ih objasni. Možda nasledno osećanje za majku domovinu?
Konačno, roditelji su ovde rođeni. Dženi je mnogo volela svoje roditelje i kuću u kojoj se rodila. Bila je to velika farma za uzgoj ovaca, sva pretvorena u velike pašnjake.
I tada, još uvek neshvatljivo, sve se promenilo. Roditelji su doživeli težak saobraćajni udes, otac je ostao na mestu mrtav, a majka je bila teško ranjena. Niko nije verovao da će preživeti. Kasnije se delimično oporavila i svi su smatrali čudom. Za Dženi je to bila tragedija. Bilo joj je teško da gleda nekada veselu, plemenitu ženu koja je ostala nepokretan invalid. Ponekad, gledajući majku kako se muči, Dženi je pomišljala da bi bilo bolje da je majka umrla zajedno sa mužem koga je neizmerno volela. Svu svoju snagu i nežnost uložila je u negovanje majke, u želji da joj olakša bolove. No, taj težak posao, koji je trajao duže od godinu dana, ostavio je traga u Dženinom iskustvu.
U toku tog teškog perioda, shvatila je šta znače dobri prijatelji. Najbolji od svih bili su Holovejovi. Gospođa Holovej je bila ta koja je Dženi, što je pažljivije mogla, objasnila šta se desilo roditeljima, koja joj se uvek našla na pomoći oko majke. Gospodin Holovej i njihova dva sina preuzeli su brigu oko imanja.