Ranjena ptica

Sve je bilo mirno. Sumrak je obavijao ogoljeno drveće, polja prekrivena debelim snežnim pokrivačem. Temperatura je bila užasno niska, tako da je i disanje predstavljalo teškoću. Džeremi je počinjao da očajava. A sve to zbog jedne sove.
Ptica mu je ponovo izmakla nekih desetak metara i već je plamteo od besa. Znala je da je gonjena i nije ni po koju cenu želela da bude uhvaćena. Iako teško povređena, sova je uspe vala neprestano da održi rastojanje između svog gonioca i sebe. Džeremi-ju je bilo veoma teško da se kreće, zbog toga što je na nogama imao velike krplje isprepletene od pruća kao zaštitu obuće od snega.
Kakva noć, očajno je pomislio. Njegov ponos bio je žestoko povređen, jer je gubio bitku protiv jedne ptice. Ovo gonjenje trajalo je više od dvanaest časova. Mada nije mogla da leti, sova mu je izmicala na neki volšeban način. Da nije bila tako lepa, Džeremi bi digao ruke od svega.
No, ova sova ne samo da se isticala svojom lepotom, nego je bila i veoma
dragocena, kao primerak retke vrste, koja je polako izumirala, a bila je vezana isključivo za ove krajeve.
Perje joj je bilo belo poput snega koji je okruživao i da joj slomljeno krilo nije bilo krvavo, bilo bi veoma teško uočiti je u ovom beskrajnom prostranstvu.
Gledala gaje kao da izaziva, kao da želi da mu pokaže da ga se ne plaši i da mu neće dozvoliti daje uhvati.
Uspeo je nekako da je istera na čistinu, ali ni to nije uplašilo plemenitu životinju, jer je izazovno stala, kao da dokazuje da će pre umreti nego što će dospeti u njegove ruke.
A Džeremi je znao da će ptica uginuti ako je ne uhvati. Pojavila se nada u očima predanog lovca, kad je ugledao obrise nekog ranča. Poznavao je ovaj pogranični pojas između Kanade i Sjedinjenih Država kao svoj džep. Srećom, ljudi u okolini su bili gostoljubivi i Džeremi se ponadao da će mu rančer pružiti pomoć i utočište.