Stejsi je stajala kraj prozora i gledala kako kiša natapa uredno negovan travnjak. Osećalo se da uskoro dolazi proleće, narednih koliko nedelja je stalno padala kiša. Sunce bi se samo na mahove probilo između oblaka, ali to nije bilo dovoljno da zagreje ulice, posle dugog perioda hladnog vremena.
Razmišljala je kako da provede dan. Nije želela da ispituje svoja osećanja, ali je bila svesna da je neprestano nešto muči.
Nije mogla da poveruje da je zaljubljena u Pola. Ljubav se ne rađa iz mržnje, to je osećanje koje neprekidno raste između dvoje zaljubljenih. Sasvim različito od nečega šta se začas uzvisi. a potom ponire u očajanje.
Ali ako to nije ljubav, zašto se uvek trgne kada on uđe u sobu? Ona oseća njegovo prisustvo pre nego što ga vidi, njen pogled leti pravo prema njegovom i zaboravlja na sve druge ljude oko njih.
Randevu sa sudbinom