Alina Stahorska je 32-godišnja žena iz Harkova koja je prošle godine rodila treće dete kao surogatska majka. Njena priča postala je simbol za sve one koji razmatraju ovu opciju, jer je ona, na neki način, pomogla u ostvarivanju snova brojnih stranih parova. Tokom prošle godine, čak 1.500 Ukrajinki odlučilo se na surogat majčinstvo, a Alina je jedan od tih primera, postajući majka za parove iz Irske, Nemačke i Indije. Iako se o visini honorara koji se isplaćuju surogat majkama obično ne govori, Alina je tokom jednog intervjua otkrila da se za svaku trudnoću plaća oko 15.000 evra.
Početak njenog puta
Priča o Alini i njenoj odluci da postane surogatska majka počinje u vrlo mladim godinama. U braku s prvim mužem, kada je bila suočena s finansijskim problemima, Alina nije imala ni svoj dom, a ni stabilnu životnu situaciju. Nakon razvoda, sa malim detetom, bila je primorana da pronađe način kako bi obezbedila bolji život za sebe i svog sina. Odluka da postane surogat majka bila je rezultat očajničke potrebe da stvori bolje uslove za svoj život i život svog deteta. Alina je ispričala da su, nakon razvoda, ona i njen sin prvo živeli kod njene bake.
Jednog dana, na oglasi je primetila ponudu za surogat majčinstvo. Zainteresovana, odlučila je da se prijavi i obavi sve potrebne testove. Za nju je to bila jasna finansijska motivacija. Nije imala nikakve sumnje u svoj izbor jer je znala da je to jedini način da obezbedi stabilan život za svog sina.
Izazovi surogat majčinstva
Iako je bila motivisana finansijskim razlozima, Alina se tokom svojih trudnoća suočavala sa brojnim izazovima. Proces surogatskog majčinstva nije bio lak, fizički i emotivno iscrpljujuć. Međutim, iznela je da je novac koji je zarađivala putem surogat majčinstva bio od presudne važnosti za njenu porodicu. Koristila je sredstva za rešavanje stambenog pitanja, kupujući prvo polovinu stana, a zatim i kuću u Harkovu. Po povratku iz porodilista, s novcem od trećeg deteta, Alina je kupila dva automobila. Bez tog novca, tvrdi, takav životni korak verovatno ne bi bio moguć.
U njenom braku, muž je u početku bio protiv njene odluke da postane surogat majka, ali je kasnije prihvatio njen izbor. Alina priznaje da joj nije bilo lako nositi se s trudnoćama koje nisu bile njene, ali je pokušavala da sve trudove obavlja s pažnjom, kao da je nosi svoje dete.
Osećanja i međuljudski odnosi
Jedan od najvažnijih aspekata njenog iskustva bio je odnos s njenim sinovima, koji su postavljali pitanja o deci koju je rodila za strane parove. Alina je pokušala da im objasni šta znači biti surogat majka, održavajući kontakt s roditeljima te dece. S nekim porodicama su ostali u kontaktu i kroz godine, dok su se drugi odnosi vremenom promenili. Na primer, s jednim parom iz Nemačke, Alina je održavala elektronsku komunikaciju. Nakon sedam godina, oni su je posetili u Harkovu da bi pokazali svom detetu gde je rođeno.
Da li bi ponovo postala surogat majka
Pitanje da li bi ponovo postala surogat majka nije isključeno. Iako je sada starija i ima više iskustva, Alina je rekla da je spremna da ponovo donese tu odluku, ako joj bude omogućeno, uprkos brojnim porođajima. Ako joj to dopuštaju godine, ne bi imala ništa protiv da se ponovo upusti u ovu vrstu života, još jednom, za strane parove koji žele svoju porodicu.
Zaključak
Alina Stahorska je kroz svoju priču postala primer žena koje se odlučuju na surogat majčinstvo, ponekad zbog finansijskih razloga, ponekad zbog želje za pomaganjem drugim ljudima. Kroz nju vidimo kako je moguće balansirati emotivne i fizičke izazove s ciljem postizanja stabilnosti i boljeg života za svoju decu. Iako su mnogi koji se bave surogat majčinstvom suočeni sa pitanjima morala i emocija, priča o Alini pokazuje kako je životna okolnost često ta koja donosi ključne odluke.
