Rada je sa 53 godine saznala da boluje od HIV-a, što je bilo ogromno iznenađenje, jer nikada nije sumnjala na to. Njena priča počinje u bolnici, gde je ležala zbog upale pluća koja nije prestajala. Kada su lekari primetili da se stanje ne popravlja kako su očekivali, odlučili su da je dalje prate i obave testiranja. Nakon nekoliko dana, kada je mislila da se oporavila, poželela je da napusti bolnicu. Međutim, ubrzo je opet morala da se vrati zbog novih zdravstvenih problema. I tu je saznala nešto što će zauvek promeniti njen život.
Doktorka joj je prišla ozbiljnog lica, izjavivši da ima HIV. Početni šok bio je neizbežan, jer Rada nije imala pojma šta to znači. Nije imala iskustva sa ovom bolešću, osim što je nešto čula na televiziji. „To ste dobili seksom“ – doktorka je bila jasna, ali i rezervisana u svom pristupu. Rada nije mogla da poveruje, jer je bila u braku sa jednim muškarcem, sa kojim je provela više od 30 godina. Nije imala nikakve druge kontakte koji bi mogli da je dovode u opasnost. Kako je bilo moguće da ona, koja je bila verna, sada ima HIV?
Rada je ubrzo shvatila da je njen pokojni muž verovatno bio izvor infekcije. Iako nikada nije bila obaveštena o njegovom stanju, sve je ukazivalo na to da je on bio nosilac virusa. Nije ni bila svesna da je on mogao biti zaražen, jer je preminuo od komplikacija povezanih sa upalom mozga. Međutim, lekari su joj brzo pružili nadu: uz odgovarajuću terapiju, Rada će moći da živi i normalno funkcioniše.
Nakon što je saznala istinu o svom zdravlju, Rada je bila prebačena na Odeljenje za HIV i AIDS na Infektivnoj klinici u Beogradu, gde je, kako navodi, imala mnogo bolje iskustvo nego u bolnici u kojoj je prvo dijagnostikovana. Zdravstveni radnici su je prihvatili sa velikim razumevanjem i pažnjom. Bilo je to vreme kada je Rada morala da se pomiri sa činjenicom da nosi tešku dijagnozu, ali istovremeno je imala i podršku onih koji su joj jedini pomagali.
Rada ističe koliko je teško bilo prihvatiti činjenicu da nosi virus koji je prešao sa njenog supruga, koji je bio zaražen, a da ona nije imala nikakvu predstavu o tome. Danima je bila u stanju neverice, ali je ubrzo shvatila da nije imala nikakve druge opcije, jer je jedini njen kontakt sa zaraženim bio njen muž. Doktorka joj je objasnila da ljudi mogu da žive sa HIV-om i do 15 godina, a da toga nisu ni svesni. Iako je iznenada saznala ovu strašnu istinu, lekari su joj obećali da sa redovnim lečenjem neće biti opasnosti po njeno zdravlje.
U početku je bilo veoma teško za Radu da se nosi sa stigmatizacijom koja dolazi sa ovom bolešću. „Najviše me boli to što ljudi misle da ako imaš HIV, znači da si sam kriv za to“, kaže ona, ističući da je teško objasniti okolini da nije sama izazvala svoju bolest. Kada je pokušala da sa ćerkom pokrene temu HIV-a, bila je šokirana koliko njena ćerka zapravo ne zna o ovoj bolesti. Takođe, osetila je snažnu nelagodu i razočaranje jer njeno okruženje nije bilo spremno da je podrži na način na koji je to ona očekivala.
Rada se borila sa tim negativnim stavovima, a u međuvremenu je nastavila sa lečenjem. Uz terapiju, koja se svodi na jednu tabletu dnevno, virus je stao i PCR testovi su pokazali da je njeno stanje pod kontrolom. Iako virus nije potpuno eliminisan, sada se nalazi u fazi kada je prisutan samo u tragovima.
Kasnije je upoznala i muškarca koji je prihvatio njenu bolest i stao uz nju. On je, iako nije HIV pozitivan, bio njen oslonac u tim teškim trenucima. Rada je bila presrećna što nije ostala sama i što je imala nekog uz sebe. Njihova međusobna podrška bila je neprocenjiva.
Rada poručuje svim ljudima da ne očekuju od drugih da im pruže podršku ako nisu spremni da se testiraju. „Neka idu da se testiraju. Svi! Ne možete verovati nikom! Ja sam to naučila“, kaže ona, dodajući da je naučila da oprašta i da ide dalje, jer život ne prestaje sa dijagnozom. Iako je saznanje o njenoj bolesti bilo šokantno, ona je preživela, nastavila sa životom i odlučila da ne dozvoli da je bolest definiše.
Zaključak: Rada je prošla kroz tešku i emotivnu situaciju, ali je iz svega izašla jača. Njena priča je podsećanje na to da HIV nije samo bolest, već i izazov u društvenom okruženju koje nosi brojne predrasude. Kroz podršku, edukaciju i otvorenost, možemo pomoći onima koji se suočavaju sa ovom bolešću da lakše prebrode svoje teškoće i nastave sa životom.