Putokaz za sreću

Pretpostavljala je da je tu osobinu nasledila od majke, koja joj je, u stvari, i omogućila takvu raskalašnost: svakoga meseca, na račun Edvarda Blejka stizale su pozamašne svote novca. Od tog novca plaćalo se Mendino školovanje, putovanja širom zemlje svake zime i leta, kao i jedno u Evropu, kada je napunila dvadeset i jednu. Tim novcem otvorila je i galeriju, kupila sebi crveni, sportski dvosed, i nemilice ga trošila na to da pomogne svima koji bi joj se obratili. Za svoje lične potrebe nije trošila previše – Mendi Blejk i dalje je bila ona ista, „divlja“ devojčica, obučena sportski i…