Put do sreće

– Brijana! – uzviknu devojka oduševljeno. – Ne mogu da verujem!
– Ajrin, baš mi je drago što te vidim -zagrlila je prijateljicu.
-Vratila si se iz Oklenda? – upitala ju je Ajrin dok su išle prema aerodromskoj zgradi.
Brijana klimnu glavom dok je pogledom i dalje lutala po okupljenim ljudima koji su čekali pridošlice. Uznemirilo ju je to što nije ugledala Martina pa je pokušala da umiri sebe pretpostavkom da on, zapravo, kasni.
– Eno ga moj brat – Ajrin pokaza na mladića koji im se približavao.
– Sećaš se mog brata Šeldona, zar ne? Je li neko došao da te dočeka?
– Nikoga još ne vidim, ali valjda će uskoro doći – uspela je da joj glas zvuči nemarno.
– Očekuješ Martina? – osmehnu se Ajrin.
– Naravno – Brijana se trudila da zvuči ubedljivo. – A koga drugo?
Brijana je ranije često viđala Šeldona, ali se on uvek držao po strani jer
je bio stariji od njih. Bio je veoma zgodan i uvek izuzetno elegantan, a ponašao se kao da je potpuno svestan sebe. Mnoge njene prijateljice bile su zaljubljene u njega.