Grvinet Vajt se osećala rastrzanom. Zar ne bi trebalo da bude ponosna? Svakako, jer je njen dobrotvorni rad entuzijastično prihvaćen, ali je ona želela samo da preživi. Napeto je još jednom preletela tekst. Pre pet godina otvorila je centar za decu s invaliditetom u Majamiju i sad će, po svoj prilici, otvoriti i drugi. Uzdahnula je. Ceo članak bio je niz pohvala, čak je i njena fotografija bila laskava. Pa zašto onda nema nimalo energije? Osmeh joj je nestao sa lica, jer ta bujna crvena kosa i te srećne plave oči s fotografije pripadaju Gvinet iz onog kratkog perioda zaljubljenosti. A onda joj je Šon Mej pre pet godina slomio srce odbacivši je kao što se bacaju reklamni flajeri. Zaboravi!, opomenula je Gvinet sebe. Ovaj tekst nije ni u kakvoj vezi s kretenom od njenog muža, s kojim je u bračnoj zajednici živela smešno kratko vreme. Ali to pripada prošlosti. Sadašnjost je daleko od crne rupe, u koju je upala kad je napustila Šona. Osim toga, preživela je mnogo gore stvari od njegove izdaje. 1 dalje ju je bolela pomisao na nesreću, koja joj je uništila san da postane slavna pijanistkinja. Tada je bila potpuno skrhana, ali se podigla na noge. A sad se zalaže za nešto divno: da muzikom obogaćuje život deci, kojoj je pomoć i te kako potrebna. Otvorila je laptop i počela da čita mejlove. Dvadeset minuta kasnije posegnula je za gomilom pisama na radnom stolu. Prestala je da diše kad je ugledala prvo. Kao hipnotisana, gledala je u zaglavlje koverte s nazivom firme. Industrija Mej. To je koncern njenog prebogatog, zgodnog muža Sona, koji ju je napustio i sad žive razdvojeno…
