Zaglavljen u svemiru: Astronautkinja Sunita Vilijams otkriva gubitak sposobnosti nakon osam meseci u mikrogravitaciji
Jedna od najistaknutijih astronautkinja NASA-e, Sunita Vilijams, koja je trenutno zaglavljena u svemiru, otkrila je šokantne posledice koje su nastale nakon što je provela osam meseci u mikrogravitaciji. Ova situacija postala je sveobuhvatna tema u svemirskoj zajednici, a Sunita je tokom nedavnog video poziva sa učenicima otkrila detalje o fizičkim i emocionalnim izazovima kroz koje prolazi, dok se suočava sa posledicama boravka u svemiru.
Vilijams, koja je trenutno na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), priznala je da je zaboravila kakav je osećaj hodati nakon što je provela čak 235 dana u svemiru, gde je mikrogravitacija stvorila ozbiljan uticaj na njeno telo. Tokom razgovora sa srednjoškolcima iz Masačusetsa, astronautkinja je istakla kako se suočava sa velikim poteškoćama kada pokušava da se seti fizičkih aktivnosti koje su deo svakodnevnog života na Zemlji. “Ovde sam dovoljno dugo da sada pokušavam da se setim kakav je osećaj hodati. Nisam hodala. Nisam sedela. Nisam ležala”, izjavila je Sunita, naglašavajući koliko je izazovno da se ponovo prilagodi svakodnevnim aktivnostima koje smo svi navikli da obavljamo bez razmišljanja.
- Vilijams, koja ima 59 godina, zajedno sa svojim kolegom, astronautom Berijem Vilmorom (62), trebala je da provede samo osam dana na ISS-u, počevši od 5. juna. Međutim, zbog tehničkih problema sa Boingovom kapsulom koja ih je prevezla, misija je trajala mnogo duže nego što je bilo predviđeno. Kapsula koja je trebalo da ih vrati na Zemlju, morala je da se vrati prazna, ostavljajući dvoje astronauta da ostanu na svemirskoj stanici do kraja marta 2025. godine, kada se očekuje da će ih spasilačka letelica Spejsiks Kru-9 vratiti na Zemlju.
Ovaj neplanirani produženi boravak u svemiru izazvao je niz izazova, a naučnici su zabrinuti zbog potencijalnih dugoročnih zdravstvenih efekata na astronaute, koji su podložni uticaju mikrogravitacije, kao i drugih faktora kao što su zračenje i stres. Kapsula koja je prvobitno trebalo da ih vrati, Boingov Starliner, imala je ozbiljne tehničke probleme pre, tokom i nakon lansiranja, uključujući curenje helijuma i kvarove na potisnicima. Zbog ovih problema, astronauti su morali da nastave misiju bez znatne pomoći, što je postavilo dodatni pritisak na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Uticaj mikrogravitacije na telo astronauta: Mišići i kosti na udaru
Jedan od najznačajnijih problema sa kojima se astronauti suočavaju tokom dugih misija u svemiru jeste mikrogravitacija. Ova jedinstvena situacija, gde gravitacija gotovo da ne postoji, ima drastičan uticaj na ljudsko telo. Astronauti, poput Sunite i Berija, suočavaju se sa ozbiljnim propadanjem mišića i kostiju, jer njihovi mišići i koštana struktura nisu podvrgnuti uobičajenom naporu koji bi ih održao jakima na Zemlji. U svemiru, mišići koji omogućavaju kretanje i podršku telesnim funkcijama postepeno slabe, dok kosti postaju krhke zbog nedostatka gravitacije. Ovaj proces može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme na duže staze, uključujući povećan rizik od preloma i drugih povreda kada astronauti ponovo stignu na Zemlju.
Zbog toga su astronauti tokom svojih misija u svemiru podvrgnuti strogim treninzima kako bi održali mišićnu masu i gustinu kostiju. Iako se koriste specijalizovane mašine i uređaji kako bi se minimizirao efekat mikrogravitacije na telo, dugoročne posledice ostaju zabrinjavajuće. U intervjuima, Vilijams je istakla kako je svesna da će joj biti potrebno vreme da se vrati u normalu, i kako se brine o tome kako će ponovo hodati, s obzirom na to da su svi njeni pokreti sada donekle atipični zbog vremena provedenog u svemiru.
Spasilačka misija: Povratak na Zemlju
Nakon što je kapsula koju je poslala Boing imala tehničkih problema, a NASA-ina kapsula Starliner nije bila spremna za povratak, Vilijams i Vilmor su se našli u veoma nezavidnoj situaciji. Međutim, Spejsiks je preuzeo odgovornost za njihovo vraćanje, što je označilo početak nove misije spasavanja. Očekuje se da će letelica Kru-9, koja je već bila u planu za povratak astronauta sa Međunarodne svemirske stanice, biti ta koja će ih konačno ponovo povezati sa Zemljom. Misija povratka se očekuje u martu 2025. godine, kada će astronauti napustiti ISS i ponovo se vratiti na planetu koju su napustili pre mnogo meseci.
Zaključak: Fizičke i psihološke posledice života u svemiru
Ovaj incident je još jedan podsećnik na izazove s kojima se astronauti suočavaju tokom svojih misija, iako se često ne govori o dubokim fizičkim i psihološkim posledicama koje boravak u svemiru može izazvati. Mikrogravitacija uzima danak na telima astronauta, stvarajući propadanje mišića, kostiju, pa čak i promenama u očima i kardiovaskularnim sistemima. S obzirom na to da Sunita Vilijams i njen kolega Beri Vilmor nisu imali opciju da se vrate prema planiranom rasporedu, oni sada predstavljaju stvarne primere kako dugoročni boravak u svemiru utiče na ljudsko telo i kako se tehnologija mora stalno razvijati kako bi astronauti mogli da prežive i obave svoje misije. Srećom, povratak na Zemlju je na vidiku, ali iza njega će ostati značajna naučna saznanja o tome kako mikrogavitacija utiče na ljudsko telo, što će biti od velikog značaja za buduće misije u svemiru.