U današnjem članku govorićemo o nesvakidašnjoj odluci glumca Branka Jankovića, koji je pre deset godina odlučio da se, umesto da krene uobičajenim putem preseljenja u grad, vrati u svoje rodno selo Gunjaci, smešteno u blizini Valjeva.
- Njegov povratak na selo nije bio puka nostalgija, već promišljena odluka koja je s vremenom prerasla u ozbiljan preduzetnički poduhvat. Na tom putu, on je stvorio nešto što je danas mnogo više od obične farme – stvorio je brend, porodični i autentični, koji je prepoznat i van granica Srbije.
Prvobitna zamisao bila je da se uzgoj koza i prerada mleka svede na nivo hobija, nečega što bi bilo utočište od glumačkog sveta i gradske gužve. Međutim, kako je vreme odmicalo, pokazalo se da je ovaj “hobi” prerastao u ozbiljan posao koji sada ima tržište i van Balkana. U svemu tome, Branko ima čvrstu podršku svoje supruge Nataše i njihovo troje dece, koji zajedno učestvuju u svakodnevnim poslovima na imanju.
Brankov radni ritam podrazumeva stalni angažman na farmi, dok u Beograd odlazi samo kada ima poslovne obaveze vezane za glumu ili druge projekte. Njegova kompanija više nije mala porodična radionica – sada zapošljava više od 40 radnika, a saradnju ostvaruje sa čak 51 gazdinstvom iz kojih otkupljuje kozje mleko. Ovaj podatak svedoči o ozbiljnosti i obimu posla koji je razvio iz lične strasti prema zemlji i prirodi.
Kako sam Branko navodi, rad na selu ne trpi glumu – sve mora da se odradi iskreno i bez zadrške. Tokom godina suočavao se sa brojnim problemima i situacijama koje su delovale kao bezizlazne, ali uz rad, trud i upornost, uspeo je da prevaziđe sve prepreke. Samo tokom 2021. godine, njegova farma je preradila oko 300 tona kozjeg mleka. On veruje da je ključ kvaliteta njihovih proizvoda u ishrani koza, koje konzumiraju seno sa livada koje mirišu na čajeve, što mleku daje poseban kvalitet i aromu.
- Osim što se bavi proizvodnjom, Branko je i veliki zagovornik zdravstvenih prednosti kozjih proizvoda. Prema njegovim rečima, svakodnevno konzumiranje kozjeg mleka i mlečnih proizvoda značajno doprinosi očuvanju zdravlja. Svojoj deci daje nekuvano kozje mleko jer smatra da se njegovim kuvanjem gube dragocena svojstva. Takođe ističe da je surutka prirodni antialergen, što je naučno potvrđeno, a on to potvrđuje i ličnim iskustvom jer njegova deca, zahvaljujući takvoj ishrani, nemaju problema sa bronhitisom niti alergijama.
Ljubav prema selu kod Branka se ne završava na farmi. On je takođe veliki zaljubljenik u vodenice i tradicionalnu arhitekturu. Upravo iz te strasti nastao je i novi projekat koji razvija u svom rodnom selu – etno selo koje je nazvao „Vodeničarkino selo: Poslednja tajna“. Smešteno u Jankovića jaruzi, mesto kroz koje je nekada pešačio do škole, danas se pretvara u jedinstven seoski kompleks. U okviru sela nalazi se vodenica u kojoj se melje brašno, od koga se odmah pravi domaći hleb – upravo onakav kakav su pripremale naše bake.
Etno selo se ne ističe samo arhitekturom već i detaljima sa značenjem. Svaka građevina nosi svoje ime – tu su na primer kuća Marjana Sekulića, plaža Mala Brankovina, ulica Prve brazde i još mnogo drugih, pažljivo osmišljenih imena koji odražavaju dušu sela i tradiciju. Branko nije angažovao strane izvođače – gradnju su izvodili njegovi rođaci i prijatelji, ljudi sa kojima je odrastao, što daje dodatnu autentičnost celom projektu.
Za Branka Jankovića, život na selu nije beg, već povratak suštini. Kaže da ga ispunjava život u prirodi, kreativni rad, kao i bliskost sa porodicom, što mu daje smisao i mir koji ne može pronaći nigde drugde. Njegov primer pokazuje da povratak korenima ne mora da znači odricanje od savremenog života, već može da predstavlja spoj tradicije, inovacije i ličnog razvoja.
Na kraju, Branko ne ostavlja utisak samo glumca koji je promenio životni put, već i vizionara koji veruje u vrednosti koje mnogi danas zaboravljaju. Njegova priča je inspiracija svima koji tragaju za smislom izvan urbanih okvira i koji se ne boje da svojim rukama izgrade nešto trajno, korisno i duboko lično