Jučeje služavka spazila Elizu kako juri na konju kao muškarac! U pantalonama! Nebesa!
– Zaista? – mirno upita sa krajnjom nezainteresovanošću lord Jardli i nastavi da prelistava svoj bilten tek jednim kratkim pogledom udostojivši svoju uzrujanu suprugu koja se nervozno šetkala duž sobe i jadikovala. Znao je iz iskustva da ona ume da se uzbuđuje za sve i svašta, čak i za najmanju sitnicu. Uostalom, razlog za njenu današnju nervozu je u najmanju ruku smatrao smešnim i nebitnim.
– Čuješ li ti mene Lamberte?
– Čujem te mila, sasvim dobro te čujem.
-1? – zastala je na trenutak gospođa Mirjam Jardli sva zajapurena i iznervirana muževljevom mirnoćom. Koliko god da je gajila nežna osećanja prema njemu, smatrala je daje suviše miran za trenutak koji je bio ozbiljan i svakako vrlo neprijatan jer se unaokolo može pročuti kako se ponaša gospođica Jardli, njihova najmlađa ćerka koju su oboje obožavali.
– I? – ponovio je on opet je pogledavši kratko i ponovo se vrati prelistavanju biltena.
– Zaboga, Lamberte, kako možeš da prihvataš sa tolikom mirnoćom skandalozno ponašanje naše ćerke? Presaberi se! Tebi govorim!
– Naravno da sam te i čuo i razumeo. Mila. mislim da se uzrujavaš previše, bez mnogo razloga za to – rekao je mirno sklapajući strane biltena lord Jardli, a onda sa naročitom blagošću u pogledu i mekim glasom čoveka koji obožava ženu kojoj se obraća, uputi joj pogled pun ljubavi. Voleo je sve njene promene raspoloženja, kada je nasmejana kao prolećni dan ili ljuta kao ris pa podseća na oblak. – Shvati, to su mladalačke bube. Proći će je i taj nestašluk, veruj mi.
– Kada? Kada će je proći? Kada svi u kraju počnu daje ogovaraju i prosci se razbeže. O, blagi Bože, možeš li da shvatiš, ostaće usedelica!
Lord Jardli se nasmeja od srca i pruži ruku svojoj ženi koju ona prihvati istog trena uzdahnuvši sa olakšanjem i gledajući ga sa obožavanjem. Lord se malo naže i poljubi ruku svoje supruge gledajući je nežno.
– Zašto ti toliko verujem moj lorde?
– Zato što znaš da sam uvek u pravu.
– Baš uvek?
Jesam i zato prestani više da se sekiraš bez razloga. Eliza je nestašna, malo, nije to ništa. Seti se dušo kako si bežala od kuće i nalazila se sa mnom krišom. Kako si me tada osvojila! I kako si bila nestašna! – zadirkivao je lord svoju ženu uživajući daje gleda kako se crveni i osmehuje gledajući ga sa ljubavlju.
– Oh, prestani, može neko slučajno da nas Čuje – tobože je negodovala.
– Pa? Neka i čuje ko hoće! Znaš, meni nije važno ko šta misli, pogotovo vrlo englesko plemstvo! I milo mi je što je Eliza tako slobodoumna dcvojka.
Senka zabrinutosti je ipak prešla preko lica njegove supruge i ona uzdahnu duboko i sede pored svog supruga na sofu i nasloni se prisno uz njega. Obgrlio je blago njena ramena pritom se zagledavši u lice svoje još uvek lepe supruge u čijoj kosi su se bele sede vlasi ali je njeno lice bilo blistavo kao, kako se prisećao, prvoga dana kada je video i zavolco.
– Nepotrebno brineš. Videćeš, sve će biti u redu.
– Nadam se Lamberte, nadam se.
Lord Lambert se osmehnu i poljubi je u čelo raznežen od prisećanja na prve dane kada su se upoznali i zavoleli. Ona nije još uvek shvatila ali on je bio potpuno siguran ujedno: njihova ćerka Eliza je u potpunosti bila kao Mirjam, njegova supruga, ne samo u fizičkom smislu već i u duhovnom. Obe su imale redak spoj lepote, pameti i duhovitosti. Upravo to je Elizu činilo tako neobičnom ali i posebnom, a sudeći po ponašanju mladića koji su je saletali na balovima, znao je da svi oni u njoj vide neprocenjivu vrednost kao da je redak dragi kamen.
Ipak, osećao je da će se i Eliza unositi svim srcem u sve što bude radila, bez rezerve i bez oklevanja, do kraja.
– „Kao i njena majka, uostalom“, pomisli sa osmehom lord Jardli grleći svoju ženu.