Baš u tom trenutku Luiz je istrčala iz kuće i pojurila prema štali. Marsel ju je odmah primetio. Imala je na sebi skraćene izbledele farmerice i čizme, slične kaubojkama. Košulju je bila malo podigla i krajeve vezala oko struka. Na glavi je imala maramu u stilu lorenske seljančice kojom je uspela da obuzda samo deo svoje bujne kose, a ostatak joj je u slapovima padao niz gipka leđa.
Iako nije bila mnogo visoka, korak joj je bio dug i odsečan. Izgledala je prilično ljutito i, Marsel nije mogao da ne primeti, prilično zanosno dok je žurila ka štali.
Marsel se nesvesno osmehnuo. Pitao se ko je ta lepa devojka i zbog čega je toliko ljuta. Svoje misli je i izgovorio na glas.
-To je Luiz Ženas, vlasnica ranča – rekao je Anri.
Primetio je kako je Marsel reagovao kada je video Luiz ali, uostalom, tako je reagovala i većina muškarca, nisu mogli da odvoje oči od nje.
-Voleo bih da je upoznam – Marsel nije skidao oči sa nje, a posebno sa njenih čvrstih, zategnutih butina. – Možda bih sa njom mogao da razgovaram o ranču.
-To vam trenutno ne bih preporučio.
-Zar je tako opasna? – nasmejao se Marsel. Učinilo mu se da Anri pomalo zazire od svoje gazdarice.
-Luiz je… – počeo je Anri da objašnjava, a onda je stao. -Hajde da vidimo šta je sa vašim džipom.
-Hajde – rekao je i Marsel, ali se nevoljno okrenuo od Luiz i krenuo za njim.