Petak, trinaesti april, je počeo kompletnim haosom. Telefon je počeo da zvoni pre devet i Adrijana je morala da se uspravi u krevetu i otvori oči ne bi li se razbudila u dovoljnoj meri da shvati šta joj pričaju svi ti ljudi.
Muzički urednik je obaveštavao da je neko presnimio traku sa muzikom za emisiju te večeri, a direktor da joj je stari ugovor istekao i da ne mogu da joj isplate platu dok ne potpiše nov.
Direktor gimnazije u Batersiju je pozivao na sutrašnju dobrotvornu priredbu na kojoj će se sakupljati novac za savetovalište i bolnicu za AIDS. Akciju je pokrenula upravo serija njenih emisija te nedelje i nikako nije mogla da odbije poziv.
Automehaničar je obaveštavao da će joj neko dovesti »mini morisa« sa popravke, ali tek popodne. To je iznerviralo jer je u jedanaest imala zakazan sastanak sa gostom emisije za to veče i nije imala predstavu kako da bez kola stigne do Krojdona.
Bob, sa kojim je studirala na Londonskoj školi novinarstva, zvao je peti put za poslednje dve nedelje da je ubedi da pređe iz Radiostanice Čelsi u kablovsku TV-mrežu u kojoj je on bio direktor.
Ovog puta je nudio platu od koje joj se zavrtelo u glavi.
— Čuj, Bob, kako da ti objasnim da ni za milion funti ne bih naokolo išla napuderisana i natapirana, pa još dozvoljavala da me milioni gledaju takvu — promrmljala je.
— Ti si luda, Adrijana Lenli! — urlao je sa druge strane i ona je morala da odmakne slušalicu za trenutak. — Dvesta ljudi konkuriše za to mesto, a ja te tretiram kao princezu! I otkad ti smeta šminkanje? Ličila si na Indijanca dok si pevala rok!
— Odavno sam prošla fazu izluđivanja direktora gimnazije, Bob. Ako hoćeš, pomoći ću ti da od tih dvesta odabereš pravu osobu. Kad je audicija?
— Cele sledeće nedelje pre podne — zvučao je očajno.
— Dobro, ako me budeš budio telefonom, obećavam da ću doći. I ne paniči, dobićeš čir! — nasmejala se i spustila slušalicu.
Protegla se i pomislila kako nema smisla da opet pokuša da spava. Otišla je u kupatilo i dugo stajala pod tušem, uživajući u kapima koje su joj masirale svaki umorni mišić.
Zvono na ulaznim vratima se oglasilo upravo kad je pokušavala da raščešlja dugu, plavu kosu.
— Do vraga! — besno je uzviknula, obukla bade mantil i sa četkom u ruci pošla niz stepenice u prizemlje, pitajući se ko to pokušava da je izludi upornom zvonjavom. Svi koji je poznaju znaju da njena emisija na Radio-Čelsiju traje do jedan noću i da nikad ne ustaje pre jedanaest pre podne.
