Laura je uzdahnula s olakšanjem. Ubrzo je uspela da kroz guste snežne nanose nazre zanimljivu kućicu koja je na prvi pogled oduševila. Nikad joj se nijedno mesto nije učinilo tako toplim i privlačnim kao ta brvnara.
-Divno je! Sigurno ste zadovoljni ovde – oduševljeno je rekla, kad se našla u prijatnoj sobi dok je vatra veselo pucketala u kaminu.
-Nije loše – ravnodušno je konstatovao Nil. – Idem da donesem vaš kofer.
Kad je ostala sama, Laura je počela znatiželjno da osmatra prostoriju u kojoj se našla. Odmah je primetila slike, koje su ne samo visile na zidovima, nego ih je bilo i ne uramljenih, poredanih kraj kamina. Neke nisu bile čak ni dovršene. Laura je lagano skinula kaput i prišla da pogleda slike, koreći sebe zbog toga što nije uspela da obuzda znatiželju.
Nalazila se u nezavidnoj situaciji. Kola su joj bila uništena, ušteđevina se istopila, ostala je zavejana u planini sa nepoznatim čovekom, a beba je uskoro trebala da ugleda svet. Kad bi je sada pronašli…
Laura je počela nervozno da korača po sobi. Neće je pronaći, uveravala je samu sebe. Sada, kad je stigla dovde, nikojoj neće uzeti njenu bebu.
Njeno grozničavo razmišljanje je prekinuo Nilov dolazak. Kad je svukao svoju veliku jaknu, Laura je zapazila da svojom građom mnogo više podseća na sportistu nego na umetnika.
Tek kad sam videla vaše sliku, setila sam se da ste Nil Bredli, slikar. Zaista mi se dopada vaš stil, imala sam prilike da vidim dosta vaših slika.
Brzo se trgla kad je ovo izgovorila, jer nije želela da oda ko je, a veoma malom broju ljudi je bio dostupan uvid u Nilove slike, koje su se ubrajale među najskuplje.
Nora Roberts
Portret anđela
