Tajna porodice Likov: Izolacija u sibirskoj tajgi
Priča o porodici Likov, koja je decenijama živela u potpunoj izolaciji duboko u sibirskoj tajgi, počela je kao misteriozno otkriće četiri istraživača. Ova neverovatna priča o opasnoj tišini, tragovima prošlih vremena, i oduprljavanju spoljnog sveta, odvija se na hladnim prostranstvima Sibira, gde je priroda neumoljiva, a život gotovo neizdrživ.
Sibir: Zemlja ledenog kraljevstva
Sibir je nepoznata i surova teritorija koja se prostire na ogromnim prostranstvima, koja su praktično netaknuta ljudskom rukom. Šume tajge, koje prekrivaju više od 13 miliona kvadratnih kilometara, dom su različitih divljih životinja poput medveda i vukova, ali i ljudi koji su se odlučili da pobegnu od sveta. Uzimajući u obzir da zime ovde traju više od pola godine, dok su leta kratka i oštra, život u ovom području može biti zaista izazovan i opasan.
Prvi susret sa Karpom Likovom
U 1978. godini, tokom jednog naučnog istraživanja u sibirskoj tajgi, piloti helikoptera su primetili nešto neobično. Na prvom pogledu, činilo se da je u pitanju neka vrsta bašte, a istraživači su brzo zaključili da je ovo mesto već dugo napustila ljudska ruka. Iako se nalazilo 240 kilometara od najbližeg naselja, na potpuno neistraženoj teritoriji, istraživači su otkrili tajnu koja je čekala da bude otkrivena.
Vođena Galinom Pismenskajom, grupa istraživača je otišla da proveri ovo mesto. Došli su do male, trošne kolibe, koja se činila napuštenom. Nakon nekoliko trenutaka tišine, vrata su se otvorila i pojavio se starac – Karp Likov. Ovaj neobičan starac, bosonog i u tkanini koja je podsećala na vreću, bio je jedini preživeli član svoje porodice, a ujedno i jedini koji je preživeo u potpuno izolovanom životu.
Početak izolacije porodice Likov
Karp i njegova porodica pripadali su fundamentalističkoj sekti, poznatoj kao Stari vernici, koja je preživela progon tokom vremena Petra Velikog. Ovi ljudi su verovali u striktno pridržavanje pravila iz 17. veka, što je dovelo do njihovog isključenja iz šireg društva. Progon od strane boljševika bio je ključan trenutak u njihovom životu, kada su, pod velikim stresom i opasnostima, odlučili da pobegnu duboko u Sibir.
Godine 1936., Karp i njegova žena Akulina odlučili su da nestanu u besprizornoj divljini, noseći sa sobom osnovne potrepštine i topla odela. Tamo su započeli život u potpunoj izolaciji, bez ikakvih spoljnog kontakta. Tokom tih godina, porodica se proširila – dobili su sina Dimitrija 1940. godine i ćerku Agafiju 1943. godine. Agafija, koja je bila najmlađa, bila je jedina osoba koja je preživela u potpunoj izolaciji.
Tragična sudbina porodice
Iako su uspevali da prežive u ovim surovim uslovima, život porodice Likov nije bio lak. Stariji članovi porodice, poput Akuline, suočili su se sa velikim teškoćama zbog iscrpljujuće gladi. Akulina je često birala da nahrani svoju decu umesto sebe, što je na kraju dovelo do njene smrti od gladi.
Godine 1981. bile su tragedija za porodicu Likov – troje od četvoro dece preminulo je za nekoliko dana usled bolesti na koje nisu imali imunitet. Dvoje je umrlo od zatajenja bubrega, dok je treće dete preminulo od upale pluća. Kada su pokušali da ga prevezu helikopterom u bolnicu, dete je odbilo svaku pomoć. Ovaj gubitak je bio bolan za Karpa i Agafiju, ali uprkos tragediji, nastavili su da žive u svojoj izolaciji.
Posle smrti Karpa
Karp je preminuo 1988. godine, tačno 27 godina nakon smrti svoje žene Akuline. Njegova ćerka Agafija ostala je da živi sama u divljini sve do svojih sedamdesetih. Po povratku u civilizaciju, ona je postala svesna novog sveta koji se promenio oko nje. U svom pismu iz 2000. godine, Agafija je zatražila pomoć zbog svog zdravlja.
Agafija danas: Nov život u novoj kući
Zahvaljujući velikodušnoj pomoći ruskog tajkuna Olega Deripaske, Agafija je konačno dobila novu kuću. Iako je to bila jednostavna brvnara koja je stajala pored stare kolibe, ona je ostala verna svom načinu života. Na novom mestu, i dalje je okružena medvedima i vukovima, a vlasti su se trudile da je povremeno obilaze kako bi se uverile u njeno zdravlje.
Nedeljama su se posetioci ponašali s velikim oprezom, jer Agafija nikada nije bila u kontaktu sa modernim bolestima. Njena izolacija bila je toliko potpuna da je bila u stanju da opstane u okruženju koje je većini ljudi gotovo nezamislivo.
Zaključak: Život u izolaciji
Priča o porodici Likov je svedočanstvo o izuzetnoj izdržljivosti i hrabrosti, kao i o dubokom povlačenju u divljinu da bi se izbegla modernizacija. Iako je život u izolaciji za porodicu bio težak i ispunjen tragedijama, njegova postojanost i upornost u preživljavanju omogućile su im da postanu simbolu čovekove sposobnosti da preživi u neprijateljskom svetu.