Tako se Lori obreia u televizijskom studiju, sa pisamce tom od Marte Norvud. Zamoljena je da pričeka. Gospodin Rivington je bio zauzet.
Kad je snimanje ljubavne scene prekinuto, pozvali su je u malu prostoriju koja je, po svemu sudeći, glumcima služila za predah. Ostavili su je tamo. Ubrzo zatim ušao je Drejk Sloun, glavni junak serije, idol ženskog sveta svih uzrasta, krivac za mnoge uzdahe.
-Maločas sam obavešten da ste stigli, gospođice Pariš – on priđe zgranutoj Lori. – Ja sam Drejk Rivington… Vidim da ste iznenađeni. Čini se da vam Marta nije kazala moje umetnlčko ime. Da, mogao sam da pretpostavim. Htela je da izbegne opasnost od stvaranja predrasuda protiv mene. Glumci nisu na najboljem glasu. Nikakvo čudo. Zgrozim se kad čitam po časopisima šta ti ljudi rade. Eto ja, na primer. Doznao sam iz novina pre neki dan da sam svoju trenutnu ljubavnicu doveo do nervnog sloma, posle čega je pokušala samoubistvo. Nisam pojma imao, verujte.
Uzalud se raspričao, trudio da bude duhovit i zabavan, smeškao. Lori, inače prisebna osoba, uvek u stanju da vlada svojim osećaji njima, još nije progovorila jedne reči. Mrzela je sebe što je blizina tog čoveka, koji je, ruku na srce, u prirodi bio mnogo lepši nego iz ma kojeg ugla kamere, prisiljava na neprirodno ponašanje.
