Nije bilo nikakvog nagoveštaja da je nešto muči. Ni traga od neke zabrinutosti na njenom ljupkom licu. Plavokosa i vitka, sa velikim plavim očima i bledim i nežnim tenom, Lujza je uvek podsticala mladiće na izuzetnu nežnost i pažnju dok su Emina smeđa kosa i izražajne oči delovale sasvim suprotno. Svi su očekivali da se brine sama o sebi. Izražena brada i jagodice odavale su klasično čvrst karakter, mada su joj usne bile pune i nežne, pune saosećanja i spremne da z.adrhte i na najmanju uvredu. Bila je vitka kao I.ujza, ali viša za nekoliko centimetara. Prelazila je neku srednju visinu, što je, takode, navodilo muškarce da misle da joj nije potrebna nikakva zaštita. Međutim, Ema je bila u suštini vrlo blage naravi, a povremeno čak i prcosctljiva. Oscćanja su joj bila mnogo dublja i iskrenija, ali je umela mnogo bolje da ih prikrije od I.ujze. Ipak, dok su se vozile sa aerodroma, bilo je jasno da ovoga puta I.ujza uspešno prikriva svoja osećanja, mada bi trebalo da zna da njena majka ima poverenja u Emu i da, zbog toga, Ema mora daje upoznata sa problemima koje Lujza ima sa ujakom malog DŽeremija. Na velikom, izuzetno negovanom travnjaku. Ema je prvi put srela Pola Finlija. Dok je išla po travnjaku osećala je kao da hoda po najfinijem zelenom tepihu. Stajao je mirno i gledao prema laguni.
– Ono tamo… je… gospodin Finli. – Za trenutak je Lujza zamucala, ali se vrlo brzo povratila, tako da ni njena sestra nije ništa primetila Ona je užarenim očima posmatrala pozu u kojoj se nalazio Finli. Imala je utisak kao da je posedovao svu prefinjenost koju očekujete od Francuza. – Pretpostavljam daje najbolje da te predstavim odmah. Već sam mu rekla da smo sestre, ali da ti nosiš drugo prezime, jer si usvojena. Mislim da uopšte nije bio zainteresovan za ono što sam govorila. Lujza je išla ispred nje, nastavljajući svoju priču. Predložila sam mu da te smestimo u hotel, ali je on rekao da ostaneš ovde.
Već sledećeg trenutka Emina ruka se našla u čvrstom stisku njegove snažne ruke. Pogledala ga je pravo u oči i zapanjila se koliko mu je pogled prodoran. Nije ni čudo što se Lujza plaši od njega. Ličio je na boga, neveravatno visok i toliko različit od bilo koje osobe koju možete sresti, ali su mu crte lica bile tako snažne i nepravilne da se i Ema plašila. Na sebi je imao bele pantalone i belu košulju sa zasukanim rukavima koji su na ovaj način otkrivali taman ten ruku, baš isti kao na licu. Kosa mu je bila crna kao ugalj. Nekoliko prosedih vlasi naglašavale su njegovu izuzetnost, isto kao što su rupice na obrazima naglašavale jagodice i pravi aristokratski nos. Oko usana je imao oštar izraz, ali su one na neki način ipak bile malo senzualne i pune, čak malo previše pune… Ema nikada u svom životu ni je srela muškarca koji je toliko delovao na nju Znala je da je to apsurd, jer je u njegovom društvu provela tek nekoliko sekundi!