Zamolila sam svog pastorka da počisti nered u garaži. Deset minuta kasnije, čula sam tresak. Zatim vrisak. Onda tišinu koja je bila preteška da bi bila bezazlena. Potrčala sam napolje i širom otvorila vrata garaže — i zaledila se.
Unutra sam zatekla Kejleba kako kleči pored prevrnute police, držeći stari diktafon. „Uključio se kad je pao na pod“, rekao je. A onda sam je čula — glas njegove majke. Kako se smeje, kako priča. Preminula je pre nekoliko godina.
Od tog dana, pušta ga stalno. Ujutru, uveče, kad god je sam. Kao da ona sada živi s nama. Trudim se da budem strpljiva. Znam da mu nedostaje. Ali svaki put kad čujem njen glas, imam osećaj kao da ponovo gubim svog pastorka.
Godinama sam gradila blizak odnos s njim, trebalo mi je mnogo da me počne zvati „mama“. A sada, čini mi se da se svi ti napori ruše, raspadaju — zbog tog jednog glasa. Da li je pogrešno što želim da prestane? Ili da ipak dozvolim da ona ostane — kroz taj mali zvučnik — još samo malo?
Žao nam je što prolazite kroz ovo. Ali kada ljubav i poverenje istinski postoje, nijedna veza se ne može lako prekinuti. Isprobajte ove savete kako biste lakše prošli kroz ovu situaciju. Ponovna izgradnja porodične povezanosti može potrajati — ali je moguća.
The post Pokojna majka mog pastorka uništava porodicu koju sam pokušavala da izgradim. appeared first on Zdravlje priroda.
