Odjednom se čuo neki šum. Kao daje neka manja životinja trčala po šljunku kolskog ulaza. Bio je to sasvim uobičajen zvuk ali,uprkos tome, pažljivo je osluškivala i jedino stoje čula bili su glasni otkucaji njenog srca i tu i tamo blejanje koza sa susednog pašnjaka.
Taj poznati zvuk trebalo je da je smiri.-Ma hajde, ne budi melodramatična – glasno je rekla da se ohrabri. – Nikoga ne zanima to što ti napuštaš Nukurou.
Nedostajaće samo nekolicini ljudi. A oni, kada bi znali da ona ovo zabačeno mesto napušta zbog lošeg predosećanja, proglasili bi je ludom. Pa i ona je iz istog razloga ismevala Anu.
A ko bi brinuo za Majka ako zaista doživi nervni slom?
Energično je izvukla ključ iz tašne i tiho opsovala jer je pri tom slučajno na kauč ispao jedan koverat. Bio je napola otvoren, a na slaboj svetlosti lampe iz njega je zasijao mek, zlatasti pramen kose.
Brzo je ubacila koverat u tašnu.Drhteći, udahnula je vazduh i odlučila da spali onaj pramen čim se negde nastani. Bilo je to sentimentalno sećanje.
