Pobedi sebe

Pajper je odahnula kada je kasno uveče stigla u svoj stan. Bila je iscrpljena i jedino što je želela bilo je da se istušira i legne u krevet. Hari, pokušavajući da joj se izvini za svoje ponašanje, vodio ju je po ćelom gradu, kupujući joj razne sitnice i gotovo sve na šta je .bacila” oko. lako mu je govorila da za tako nečim nema potrebe, on, jednostavno, nije odustajao od svoje namere.
Sve joj je to bilo simpatično, ali se na kraju toliko zamorila da je jedva čekala da se popne na treći sprat zgrade u kojoj je živela i da ude u svoj stan.
Na telefonskoj sekretarici je treperilo crveno svetio što je značilo da ima poruku. Pritisnula je dugme i začula glas svoje rođake Regan Henderson.
„Pajper, moram da otkažem sutrašnji ručak za koji smo se dogovorile, jer ću sutra u to vreme biti na putu za Edison. Vraćam se kući, dobila sam otkaz. Zvaću te kada stignem. Ćao.”
Pajper je još jednom preslušala poruku, jer nije mogla da veruje u to što je čula. Još koliko juče Regan joj je govorila da je zadovoljna svojim poslom sekretarice i njoj nije bilo jasno šta se to desilo kada je Regan morala da napusti firmu u kojoj je radila.
Ona i Regan su se, od kada se Regan doselila u Detroit, često viđale. Njih dve su bile dalje rođake, ali su njihovi roditelji bili prilično bliski. I Pajper je, takođe, živela u Edisonu, samo što se ona u Detroit preselila mnogo pre Regan.
Pogledala je na sat i shvatila da još uvek nije kasno i da bi je mogla pozvati. Okrenula je njen broj telefona i posle nekoliko trenutaka začula Reganin glas.