U današnjem članku, govorićemo o životnoj priči Milanča Radosavljevića, pevača narodne muzike čije su pesme nezaobilazne na svakom veselju, a čiji je put do uspeha bio prepun izazova i neverovatnih događaja.
Njegovo ime i danas odjekuje u kafanama i na zabavama, a uprkos slavama, Milanče nikada nije dozvolio da ga ona promeni. Bez obzira na teškoće koje je susretao tokom svog života, njegova strast prema muzici i ljubav prema harmonici nikada nisu prestale da ga pokreću.
- Milanče je rođen 12. oktobra 1944. godine u selu Barič kod Obrenovca. Već u najranijem uzrastu pokazivao je talenat za muziku, a ljubav prema harmonici nasledio je od svog oca, koji je bio talentovan muzičar i svirao različite instrumente. Harmoniku je prvi put video kod komšije 1957. godine, a roditelji su mu ubrzo kupili njegov prvi instrument. Milanče ističe da su, uprkos siromaštvu, u njegovoj kući uvek bili veseli i da je muzika bila neizostavan deo njihove svakodnevice. “Iako smo bili siromašni, u našoj kući je uvek bilo veselo”, seća se Milanče.
Jedan od presudnih trenutaka u njegovom životu bio je susret sa kompozitorom Aleksandrom Stepićem, koji je sa svojim orkestrom snimao mnoge ploče u to vreme. Stepić je bio ključna figura u njegovoj karijeri i pomogao mu da se njegova ljubav prema muzici pretvori u profesiju. Milanče je vrlo rano počeo da peva, a kako sam kaže, znao je pesme koje su bile veoma zahtevne i za odrasle. “Moj deda je pevao te pesme, a ja sam ih već tada naučio”, seća se Milanče, dodajući da je u to vreme bilo nejasno da li je to bio talent, genetika ili nešto drugo što ga je podstaklo da se bavi muzikom.
Njegova priča nije bila samo priča o talentu, već i o velikoj borbi. Milanče je rođen sa paralizom šaka, što je značilo da nijedan učitelj harmonike nije želeo da ga primi u školu. Iako mu je bilo teško, nikada nije odustao od svoje strasti prema muzici. “Bio sam uporan i uz mnogo truda i odricanja postao sam harmonikaš, a zatim i pevač”, rekao je Milanče. Njegova borba sa fizičkim teškoćama bila je samo jedan od mnogobrojnih izazova s kojima se suočavao tokom svog života.
- Osim što se borio sa telesnim teškoćama, Milanče je prošao kroz mnoge teškoće i na poslovnom planu. Na primer, kada je imao samo 19 godina, bio je izložen nasilju od strane jednog pijanice, što ga je gotovo dovelo do ludila. Međutim, i kroz takve teškoće, nije odustajao od muzike. U jednom od svojih najtežih trenutaka, dok je svirao na svadbi, morao je da izdrži fizičko i psihičko maltretiranje, ali nije odustao. “Tako je bilo, morao sam da nastavim, jer sam davao sve što imam u muzici”, rekao je Milanče.
Osim muzičke karijere, Milanče je posvetio mnogo pažnje svom životu u selu. Izgradio je veliku kuću i, uprkos tome što je postao poznat, nikada nije prestao da se bavi poljoprivredom. Izgrađivao je i pravio vlastite poljoprivredne mašine, a životinje i polje bili su neizostavan deo njegovog života. “Sve što sam zarađivao, ulagao sam u kuću, a nikada nisam zapostavio svoju imanje”, ponosno ističe.
Njegova priča je bila i predmet mnogih urbanih legendi. Jedna od najpoznatijih je ta da je navodno doživeo kliničku smrt nakon što je udario grom, a njegova porodica ga je sahranila sa harmonikom. Priča se proširila, a prema verziji meštana, lopovi su ukrali harmoniku iz njegovog groba, ali su potom otkrili da je Milanče bio živ. Milanče je, međutim, u intervjuima jasno demantovao ovu priču, govoreći da nije bilo istine u tome, ali da je čuo mnogo verzija te legende.
Milanče je oženjen i ima dvoje dece, a oboje su krenuli njegovim putem u muzici. Njegova ćerka je završila klavir i postala profesor u muzičkoj školi, dok je njegov sin odlučio da se bavi pevanjem. Milanče ističe da je najponosniji na svoje petoro unučadi. Iako je bio član Udruženja muzičara 24 godine, nakon toga je otišao u invalidsku penziju, ali njegova ljubav prema muzici i dalje traje.