Nameravala je da sa sobom ponese samo nekoliko neophodnih sitnica za rad, ali ispostavilo se da toga ima više nego što je zamišljala. Kako nije znala u kakvim će uslovima raditi, tim svojim „neophodnim sitnicama” napunila je kofer, tako da je jedva ostalo dovoljno mesta da ubaci nešto krpica, kako bi to rekla njena prijateljica Marsi.
Marsi… Devojka besno stisnu zube, i nesvesno ubrzavajući korak. Tek rano jutros, kada ju je Marsi oslobodila „kape” u kojoj je provela noć, da bi je isfenirala za polazak, Keli je shvatila u kakvoj se beznadežnoj situaciji nalazi.
Da li je to Marsi namerno uradila, ili je došlo do nekakve zabune sa tubama farbe za kosu, tek šteta je, bar zasad, bila nepopravljiva: Kelina lepa, do pola leđa duga kosa dobila je nekakvu čudnu, šokantno-indigo-svetlucavo-plavu boju!
Toliko je bila šokirana svojim novim izgledom, da umalo nije odustala i od posla i puta u Olbeni. Najzad, dozvolila je Marsi da joj napravi strogu punđu i tako akcenat stavi na njeno lice umesto na boju kose, svečano joj obećavši da ovo neće zaboraviti dok je živa.
Sada jedina briga joj je bila predstojeći posao, i to, kakav će utisak ostaviti na ljude za koje će raditi. Mada gospodin Taker nije tog jutra komentarisao boju njene kose, primetila je iznenađeni pogled i nedoumicu na njegovom licu. Znala je šta to znači – ako uprska ovaj posao, svi njeni planovi vezani za karijeru u kompaniji „Taker i sin” pašče u vodu.
