Na njegov dvadeset peti rođendan otac mu je ponudio mesto potpredsednika i tada je Alesio okačio o klin karijeru arhitekte da bi kupovao hotele i upravljao njima. I prevazišao je sebe… tokom prve godine u firmi bilo mu je jasno da je to način da okaje grehe, da se iskupi za ono što je kao osamnaestogodišnjak učinio svojoj porodici.
Odlučio je: doprineće uspehu firme, a to nije bio lak zadatak. Imperija De la Kalderonovih već je bila prepoznata kao uspešna, prostirala se na svim kontinentima i bavila se različitim poslovima od gradevinirastva preko nekretnina do hotelijerstva.
Alesio je prihvatio izazov i prionuo na posao. Najpre je preuzimanjem “česten grupe”, lanca luksuznih i manjih hotela, korporacija “Kalderon” udvostručila svoj udeo na evropskom tržištu.
Da, stekao je ime u svetu biznisa. Ipak, za njegovog brata i rukovodeće ljude u firmi njegova dostignuća nisu bila ništa u poređenju s pramenom u načinu njegovog života. To ih je brinulo. Nije on ohrabrivao novinare da pišu o njemu, ali nije ih ni izbegavao. I bilo je lakše da im jednostavno pruži ono što žele.
I tako se osmehivao s naslovnih strana tabloida s lepim ženama kraj sebe i čitaoci su bili zadovoljni. Ukoliko neko s njima ne sarađuje, pretvaraju se u hijene i izmišljaju skandale. Ili, još gore, otkrivaju postojeće. Nije želeo da bilo ko kopa po njegovoj prošlosti i izvlači na svetlost dana grehe iz njegove mladosti.
Imidž plejboja služio je svrsi. Mediji su videli samo ono što im je dozvoljavao da vide: uspešnog, imućnog neženju, koji je težio zadovoljstvima koliko i poslovnim uspesima.
