U dvadeset prvoj godini Nikolo Valente se oženio ribarevom kćerkom i tokom pedeset godina srećnog braka ni pogledao nije drugu ženu, ali je njegov jedinac, Domenikov otac Roko bio nepopravljivi plejboj. S pedeset godina oženio se devojkom, koja bi mu po godinama mogla biti kćerka, dobio je sina s njom i deset godina kasnije umro je u krevetu druge žene, verovatno od naprezanja. Domeniko je bio ubeđen da od rođenja plaća očeve grehe. Ali s dvadeset devet godina, kao jedan od najuspešnijih bankara na svetu, bilo mu je mučno da se stalno pravda pred dedom i glavnim odborom. Doneo je milione u banku, zaslužio je poziciju direktora.
Jutros je eksplodirao kad mu je deda postavio ultimatum.
-Nećeš postati direktor ove banke dok ne promeniš način života i ne postaneš uzoran suprug i otac. Glasaču na sastanku glavnog odbora protiv tebe, i ma koliko da si genijalan, bord će uvek stati iza moje odluke. Svi se oni vrlo dobro sećaju da je tvoj otac rizičnim poslovima zamalo uništio ovu banku.
Domeniko je ključao od besa. Kakve veze njegov seksualni život ima s poslom bankara i njegovom stručnošću? Otkad su žena i deca merilo zrelosti muškarca? Činjenica je da mu ne pada na pamet da se oženi. Čak i pomisao na to da čitav život provede s jednom ženom terala mu je jezu u kosti. Pritom bi ga eventualni razvod koštao polovinu bogatstva, za koje je tako marljivo radio. Svoju akademsku titulu stekao je časno, kao i druge kvalifikacije na renomiranim univerzitetima. I sve to nije dovoljno samo zato što je njegov otac bio razmažen, bogati dečko? To jednostavno nije fer.
Ben ga je sažaljivo gledao.
-Opet ćeš morati da slušaš predavanje na temu “nađi devojku i
oženi se”
