Kliford i njegova majka, Elizabeta, došli su u subotu, tačno u podne. Tajra ih je posmatrala sa prozora svoje sobe, kako izlaze iz velikog, moćnog mercedesa i zastaju na stazi, da bi Elizabeta popravila nabore svoje haljine.
Došlo joj je da prasne u smeh. Čitava situacija joj je bila krajnje komična. Zar se brakovi još uvek sklapaju pod pokroviteljstvom dogovora dve porodice, zapitala se sa uzdahom, dok joj je pogled zadržavao na ozbiljnom i strogom licu Kliforda Kartvrajta.
Nije joj promakalo njegov nervozan pogled, koji je usmerio na ručni sat. Nakon toga je odgovorio na poziv preko mobilnog telefona i izdao svom sagovorniku nekoliko preciznih instrukcija.
Ženidba! Tajra se podsmehnula celoj slici. Kliford Kartvrajt je, očigledno, više mario za prošlogodišnje izveštaje sa londonske berze, nego za sopstvenu ženidbu!
-Bar ću ga se lako otresti… – rekla je glasno, odlučivši da se pridruži ocu u prizemlju.
Pojavila se na širokom stepeništu, upravo u trenutku kada su gosti ulazili u prostrano predvorje. Pogled joj se odmah ukrotio sa Klifordovim pogledom. Njene oči su bile pune neprijateljstva, njegove pune hladnoće. Odmerio ju je nezainteresovano i odmah krenuo da razgovara sa Alanom. Delovao je kao da je došao u poslovnu posetu, a ne sa namerom da bolje upozna devojku koju je nameravao da oženi.
Neka sam prokleta ako ikada više potrošim i jednu funtu na odeću kojom ću se pojaviti pred Klifordom, gunđala je Tajra u sebi, nezadovoljna otkrićem da je njena nova, elegantna haljina, ostavila njenog gosta potpuno ravnodušnim. Dok ju je posmatrao kako im se primiče, izgledalo je kao da gleda kroz nju, kao da uopšte nije bio svestan činjenice da se posebno doterala za taj dan.
To i ne treba da me ljuti, uveravala je Tajra samu sebe. Doterala sam se zbog svog oca, jer ne želim da ga obrukam pred starim prijateljima, razmišljala je, upinjući se da deluje srdačno.
-Ah, evo je moja Tajra! – uzviknuo je Alan razgaljeno, sa lako primetnim ponosom u glasu. – Dođi, dušo – obratio joj se nežno, hvatajući je za ruku. – Znam da poznaješ Kliforda, kao i gospođu Kartvrajt. Oni su bili toliko ljubazni da prihvate naš poziv za ručak.
