Usnija Redžepova bila je izuzetna pevačica, čiji je glas nosio duboku emociju i svesnost o vlastitoj tradiciji i nasleđu. Niko nije mogao da ostane ravnodušan prema njenom izvanrednom talentu, a njeno prisustvo na muzičkoj sceni bilo je neizbrisivo. Iako je bila poznata po svom širokom osmehu i toplini koju je širila oko sebe, njen život nije bio jednostavan. Naprotiv, bila je žena velikog srca, koja je ostavila dubok trag ne samo u svetu muzike, već i kroz svoj humanitarni rad. Međutim, njen život se završio na tragičan način, a pevačica nas je napustila 1. oktobra 2015. godine, nakon što je dugo i mučno patila zbog bolesti.
Težak životni put
Usnija je bila poznata po tome što je ceo svoj život posvetila umetnosti, a njen glas je postao sinonim za romsku tradiciju. Iako je njeno ime bilo sinonim za ljubav prema muzici, privatni život nije uvek bio lak. Na samom kraju, njen život je bio obeležen borbom sa opakom bolešću koja joj je oduzela mnogo snage. U poslednjim danima života, Usnija je bila duboko svestan svog stanja, boreći se sa nesnosnim bolovima, dok su joj jedini pratilac postali teški problemi sa disanjem. Iako je njeno zdravlje bilo ozbiljno narušeno, nikada nije gubila veru i borila se do poslednjeg trenutka. „Ne puštajte me, ostanite sa mnom. Umirem!“ bile su njene poslednje reči, kojima je izrazila nesreću zbog stanja koje je nemoguće kontrolisati.
Iznenadni gubitak i rasprodaja imovine
- Nakon smrti, njeni najbliži su morali da se nose s mnogim teškim stvarima. Usnijin brat, Resad Redžepov, otkrio je da je čitava njena imovina u Beogradu bila prodata, a stvari podeljene. Kuća u kojoj je živela, iz koje su potekli mnogi lepi trenuci, završila je u rukama umetničkog dizajnera, koji je nakon toga izvršio neke adaptacije. Iako su se tokom godina vodile borbe da se dom sačuva, to nije bilo moguće. Nažalost, stvari poput zahvalnica, dijamantskih ploča i srebrnih trofeja ostale su sa porodicom, dok su mnoge od Usnijinih dragocenosti otišle u humanitarne svrhe. Humanitarna pomoć za decu obolelu od raka u Beogradu bila je jedan od poslednjih načina na koji je njen glas pomogao ljudima, iako je sve to bilo u sjeni njenog tragičnog kraja.
Pevačica sa srcem
Usnija je bila osoba koja je bila voljena od strane svojih kolega i obožavana od strane publike. Njena karijera bila je bogata i dinamična, a njen život bio je obeležen mnogim interesantnim događajima. Diplomirala je arabistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i igrala ulogu Koštane u Narodnom pozorištu, gde je bila posvećena 25 godina. Međutim, njen muzički talenat bio je ono po čemu je bila najpoznatija. Njene pesme su odražavale duboku romsku tradiciju i bila je simbol kulture koja je prepoznatljiva širom Balkana.
- „Moj tata je bio Rom, a mama Turkinja,“ prisećala se Usnija, govoreći o svom odrastanju u skromnim uslovima. Bez obzira na to, njen život je bio bogat ljubavlju i pažnjom. Iako su njeni roditelji isprva bili protiv njenog bavljenja muzikom, smatrajući da je to “trange-frange” profesija, Usnija je nastavila da sledi svoje snove. Kasnije je njena karijera bila sve uspešnija, a ona sama postala simbol istrajnosti i ljubavi prema umetnosti.
Usnija je takođe imala posebnu ljubavnu priču, koja je trajala do kraja njenog života. Upoznala je svog supruga, harmonikaša Šeleta, dok je bila na turneji po Nemačkoj. On joj je postao oslonac, a njihov brak bio je primer međusobnog poverenja i poštovanja. Iako nisu imali dece, svoju ljubav su prenosili na mnoge druge, a njihova podrška je bila ključna za njenu emocionalnu stabilnost.
Teška bolest i smrt
Usnija je, kao i mnogi umetnici, morala da se suoči sa teškim životnim izazovima. Zdravstveni problemi započeli su 2012. godine, kada su joj ugrađena dva stenta zbog problema sa srcem. U narednim godinama, pevačica je prolazila kroz serije terapija i operacija, nadajući se da će se oporaviti. Međutim, 2005. godine iznenada je izgubila svog voljenog supruga, što je ostavilo dubok trag na njenom emotivnom stanju. Njeno zdravlje je sve više opadalo, iako su terapije u početku pokazivale znakove poboljšanja. Na kraju, 1. oktobra 2015. godine, Usnija je preminula, a njeno telo je bilo ispraćeno u tišini i skromnosti, bez velikih ceremonija, što je verovatno odražavalo njen način života – jednostavan, ali ispunjen ljubavlju.
Zaključak
Usnija Redžepova bila je pevačica koja je život posvetila muzici, ali i ljudima oko sebe. Njena smirenost, ljubaznost i posvećenost umetnosti učinili su je nezaboravnom. Iako je život pred njom imao mnoge izazove, ona je ostala snažna, ljubazna i posvećena svemu što je radila. Njen gubitak je duboko potresao sve koji su je poznavali, a njena muzička i ljudska zaostavština i dalje živi u pesmama koje je ostavila iza sebe.