Pet godina nadanja

Samanta nestrpljivo pogleda na sat. Pola pet. Bližio se kraj radnog vremena. Nije imala volje za ono što je večeras čekalo, ali obećala je bratu. Dok je pakovala potrebne fascikle Šarlot Kros, koja je žurila da se spremi kako ne bi propustila let za Njujork, Samanta uhvati sebe kako se zadovoljno smeška. Uskoro će gopodica Kros dobiti novo radno mesto, na istočnoj obali, a i nju samu čeka unapređenje… Osvrnula se po Šarlotinoj kancelariji, proveravajući da nešto nije zaboravila. Još danas je obavljala dužnost njenog asistenta, i želela je da sve uradi kako treba. 1 nehotice, istovremeno je razmišljala o stvarima koje će promeniti u kancelariji, kada pločica sa njenim imenom bude stajala na vratima. Možda već u ponedeljak! A tada će mala, ali uspešna firma za proizvodnju i distribuciju parfema, osveživača i kućne hernije, dobiti novog direktora marketinga! Bože, ovome se zaista nije nadala. Samo tri godine školovanja, i godinu dana u „Berlajn” kompaniji, a već je stizala do pozicije koja joj je omogućavala da se bavi poslom koji voli, dobru platu, beneficije, putovanja… Naravno, Mejson je pokušao da je privoli da se zaposli u porodičnoj firmi, nakon što su se njihovi roditelji povukli iz posla i vratili na rodnu Siciliju. Samo, Samanta je znala da se „Bemardi & sin” nameštaj dobro prodaje i bez posebnih promena u pogledu marketinga, i da Mejson ima sasvim dovoljno zaposlenih. Njen brat je samo, kao i uvek, želeo da je drži na oku… Začudo, to joj više nije toliko smetalo; za protekle četiri godine naučila je da mu povlađuje, ali i da ga ignoriše. Njen život bio je samo njena stvar, ali, vremenom je počela da ceni i poštuje brigu starijeg brata.