Žao mi je. Izgovorene reči i dalje su lebdele u vazduhu mada je čovek koji ih je izgovorio odavno izašao iz sobe. Žao mi je. Sažaljenje u glasu lekara izazvalo je u Halidu bes i nemoć istovremeno. Uz sažaljiv osmeh čovek je odmahnuo glavom i izašao. Halid je ostao sam sa svojim uništenim kolenom. Moraće da zaboravi karijeru. I snove.
Nije mu trebalo da gleda rendgenske snimke da bi znao na čemu je. Postao je olupina od čoveka.
Kroz prozor je video sive oblake, mrak je padao na London. Princ Halid el Farer stisnuo je šake okrenuvši glavu na drugu stranu. Potmuli bol razdirao mu je telo. Odbio je da uzme sredstvo protiv bolova razmišljajući o tome šta mu je preostalo od života. Na svetu nema tog hirurga ni terapije koji bi pomogli njegovom povredenom kolenu. Nada u budućnost više nije postojala. U dvadeset osmoj godini bio je ragbi zvezda na zalasku.
Čuo je stidljivo kucanje, pa je u sobu ušao Erik Čendler, igrač sredine terena engleskog nacionalnog ragbi tima.
– Halide? – zatvorio je vrata za sobom.
– Čuo si? – procedio je Halid kroza zube.
– Da, lekar mi je rekao. Halid je stisnuo zube. Sitne graške znoja izbile su mu na čelu. Bolovi su bili sve jači. Stisnuo je šake tako da su mu se nokti zarili u dlanove.
– Nikada više neću igrati ragbi! Niti ću opet… – zastao je, jer reči nisu htele preko usana.
Erik je ćutao. Cenio je Halida, ali šta je mogao da kaže? Nikakvim rečima ne može mu pomoći.
– Šta je s Lusi? – upita Erik da razbije neprijatnu tišinu, u kojoj se čulo samo Halidovo teško disanje.
Lusi… To ime u njemu je oživljavalo uspomene. Šta će Lusi od njega zahtevati? Gorčina i tuga bujale su u njemu. Okrenuo je glavu na drugu stranu. Kad je progovorio, glas mu je zvučao čudno i hladno.
– Kaži mi, šta je s njom?
Erik ga je iznenađeno pogledao.
– Halide… ona želi da te vidi.
– Ovakvog? – iznenadio se Halid pokazujući rukom povređenu nogu.
– Zabrinuta je.
Halid zatrese glavom. Možda je Lusi prema njemu osećala nešto dok je bio zdrav, ali šta će osećati prema čoveku kakav je sada ili, još gore, prema čoveku kakav će biti. Ponovo je stisnuo pesnice zamišljajući kako će ona zazirati od njega i kako će ga sažaljivo gledati.
– Očigledno si i ti – rekao je hladno bivšem timskom kolegi primetivši da su Erikove oči besno sevnule. Sve ga je bolelo, od smrskanog kolena do slomljenog srca. Nije više mogao da podnosi bol… ni telesni ni duševni. Halid se osećao kao da će se raspuknuti. – Uostalom, šta tebi znači Lusi?
