U današnjem članku govorićemo o životu i delu Duška Radovića, istaknutog književnika i novinara, koji je mnogima poznat kao “Nišlija koji je najlepše voleo Beograd”. Njegova karijera bila je impresivna, a posebno je ostao upamćen po pesmama za decu koje su obeležile detinjstva mnogih generacija.
- Ipak, jedna njegova pesma namenjena najmlađima, koja na prvi pogled deluje kao jednostavna priča, tumačena je kao proročanska, i to nekoliko godina pre smrti Josipa Broza Tita i raspada Jugoslavije.
Duško Radović, koga je slavni Matija Bećković opisao kao “Ivu Andrića koji odbija da odraste”, ostavio je bogatstvo stihova koje su deca sa zadovoljstvom učila i pevala. Među njegovim najpoznatijim delima nalaze se pesme poput “Plavi zec”, “Strašni lav” i “Sve što raste htelo bi da raste”, ali naročito je izdvojena “Tužna pesma” o gospođi Klari koja je gajila šest mačaka. Ova pesma je 1976. godine izabrana i izvedena na festivalu “Beogradsko proleće” od strane Dejana Petkovića, a ubrzo je dobila dublju političku dimenziju.
Mnogi su počeli da veruju da su stihovi o gospođi Klari zapravo skrivena metafora za tadašnju situaciju u Jugoslaviji i budućnost te zemlje nakon smrti njenog dugogodišnjeg vođe. U pesmi se kaže da je gospođa Klara, stara i usamljena žena, gajila šest belih mačaka koje su bile site i srećne dok je ona bila živa. Međutim, po njenoj smrti, mačke su ostale gladne i tužne, bez onoga ko bi ih čuvao i tkao im mašne.
Mnogi tumači vide u šest mačaka jasnu simboliku šest republika koje su činile Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Gospođa Klara, sa druge strane, predstavlja sama Josipa Broza Tita — moćnog i karizmatičnog vođu čija smrt je označila početak kraja jedinstvene države. Pesma je, zapravo, predskazala kako će se raspasti zemlja koju je Tito držao na okupu.
- Sam naslov “Tužna pesma” mnogima je bio simbol tuge i gubitka koji je usledio posle raspada države u kojoj je živelo oko 22 miliona ljudi, a kasnije je zemlju zahvatio i krvavi građanski rat. Pesma je dugo bila deo školskih čitanki, što je omogućilo deci da se upoznaju sa delom koje ima višeslojnu simboliku. Međutim, kako su se političke prilike menjale, neko je shvatio da pesma nije samo priča o starici i mačkama, već alegorija na Tita i Jugoslaviju.
- Duško Radović je takođe bio poznat po svojoj duhovitosti i oštroj društvenoj kritici. Njegova rečenica iz čuvene emisije “Beograde, dobro jutro” na Radiju Studio B izazvala je pravu buru među tadašnjim vlastima. Rekao je:”Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih.”Ova izjava je zapalila strasti u političkim krugovima, zbog čega je njegova emisija ugašena. Ipak, slušaci su snažno zahtevali njegov povratak na talase, ali Radović je odlučno odbio, izjavivši:
“Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.”Ova rečenica ostala je upamćena kao simbol njegove nezavisnosti i integriteta.Iako je bilo pokušaja da se njegova umetnost utiša i cenzuriše, Duško Radović je ostao jedan od najomiljenijih pesnika i novinara, koji je saosećajno i mudro govorio o složenim stvarima na pristupačan način. Njegova “Tužna pesma” nastavlja da živi u srcima mnogih generacija koje su je slušale i učile, kao ne samo dečju pesmu, već i poruku o prolaznosti, gubitku i složenosti istorijskih trenutaka.
Zahvaljujući njegovim stihovima, mnogi su naučili da razmišljaju dublje i da posmatraju svet kroz višeslojnu prizmu. Zato je Duško Radović i ostao jedan od najvećih srpskih književnika i intelektualaca čija dela ne prestaju da inspirišu.
Na kraju, možemo zaključiti da je njegov talenat bio ne samo u stvaranju lepih pesama za decu, već i u tome što je kroz naizgled jednostavne priče uspevao da odašilje složene društvene i političke poruke, što je najjasnije vidljivo kroz njegovu “Tužnu pesmu” i sve što je ona simbolizovala u turbulentnom vremenu jugoslovenske istorije.