Kada je riječ o ovoj opasnoj bolesti koja se razvija tiho jedan od najbitnijih faktora je prepoznati je na vrijeme.Predijabetes može izazvati ozbiljne posljedice po naš organizam.Na ovu temu pročitajte detaljnije u nastavku našeg teksta..
Predijabetes je stanje koje se razvija tiho i neprimetno, a označava trenutak kada su vrednosti šećera u krvi više nego što je normalno, ali još uvek ne dostižu granicu potrebnu za dijagnozu dijabetesa tipa 2. Upravo ta skrivena priroda predijabetesa čini ga opasnim – ljudi često ne znaju da se nalazi u njihovom organizmu dok ne dođe do ozbiljnijih komplikacija. Stručnjaci naglašavaju da prepoznavanje ranih znakova može napraviti ogromnu razliku i u mnogim slučajevima sprečiti razvoj same bolesti.
Jedan od najvažnijih faktora na koji treba obratiti pažnju jeste nakupljanje masnoće na stomaku, poznato i kao visceralna mast. Ova vrsta masti nije samo estetski problem; ona je metabolički aktivna i direktno utiče na to kako telo koristi insulin. Višak visceralne masti ometa pravilno delovanje insulina i povećava rizik od insulinske rezistencije, što je osnovna karakteristika predijabetesa. Posebno je važno znati da i osobe koje izgledaju vitko spolja mogu imati ovaj tip masti, zbog čega obim struka postaje pouzdan indikator rizika.
Drugi fizički znak jesu kožne izrasline, poznate kao papilomi. To su male, meke formacije boje kože koje se često pojavljuju na vratu, kapcima ili ispod pazuha. Iako ih mnogi posmatraju kao bezopasnu pojavu, njihov učestali nastanak može biti povezan sa višim nivoom insulina u krvi. Kada insulin cirkuliše u prekomernim količinama, on stimuliše i rast ćelija kože, što rezultira povećanjem broja papiloma. Iako se ne treba uplašiti pri njihovom pojavljivanju, učestalo formiranje ovih izraslina, posebno uz druge simptome, znak je da bi trebalo posetiti lekara.
Još jedan signal na koji treba obratiti pažnju su tamne mrlje na koži, stanje poznato kao akantoza nigrikans. Najčešće se javljaju u naborima kože – na zadnjem delu vrata, u pazuhu ili preponama. Koža na tim mestima postaje tamnija i zadebljana, što ukazuje na to da telo proizvodi previše insulina. Ove promene nisu samo kozmetički problem, već važan vizuelni znak da se u telu odvija proces insulinske rezistencije.
U ponašanju i navikama u ishrani takođe se mogu prepoznati signali predijabetesa. Ako osoba često oseća povećan apetit i stalnu želju za slatkišima, to može značiti da telo ne uspeva da pravilno reguliše šećer u krvi. Kada insulin ne obavlja svoj posao, glukoza teže ulazi u ćelije, pa organizam šalje signal da je potrebna dodatna energija. To stvara začarani krug u kojem se unosi još više šećera, što dodatno opterećuje telo i podiže rizik od razvoja dijabetesa.
- Pored toga, javlja se i osećaj pospanosti nakon jela. Taj umor ne proizilazi uvek iz prejedanja, već iz velikih oscilacija nivoa šećera u krvi. Kada glukoza naglo poraste, a zatim brzo padne, telo se bori da je prebaci u ćelije i to stvara iscrpljenost. Dugoročno, ovakvi procesi ne samo da povećavaju rizik od insulinske rezistencije, već i podstiču dodatno gomilanje telesne težine.
Na psihičkom planu, predijabetes može izazvati i probleme sa koncentracijom. Mozak se oslanja na stabilno snabdevanje glukozom kako bi normalno funkcionisao. Kada šećer u krvi naglo oscilira, javljaju se epizode “maglovitosti mozga”, koje uključuju zaboravnost, slabiju pažnju i poteškoće u obradi informacija. Ako ovo stanje traje dugo, ono može da utiče na kognitivne sposobnosti i poveća rizik od ozbiljnijih neuroloških poremećaja, uključujući demenciju.
Stručnjaci poput dr Darije Sadovskaje ističu da rano prepoznavanje ovih znakova pruža najbolju priliku da se predijabetes zaustavi ili čak preokrene. Najefikasniji način jeste usvajanje promena u načinu života. To obuhvata uvođenje uravnotežene ishrane, koja podrazumeva smanjenje unosa rafinisanih šećera i prerađene hrane, kao i povećanje povrća, vlakana i zdravih masti.
- Podjednako je važna i redovna fizička aktivnost. Vežbanje pomaže telu da efikasnije koristi insulin i smanjuje nivo glukoze u krvi. Čak i jednostavne šetnje ili lagane vežbe mogu imati značajan efekat. Pored toga, neophodno je voditi računa o stresu, jer hormoni stresa direktno utiču na metabolizam šećera u krvi.
Na kraju, ključnu ulogu imaju i rutinske provere nivoa šećera u krvi. One omogućavaju da se na vreme uoče promene i da se reaguje pre nego što stanje pređe u dijabetes tipa 2.Predijabetes je svojevrsno upozorenje – znak da je vreme da se telo i um stave u balans. Uz pravovremeno prepoznavanje simptoma i promene u načinu života, moguće je značajno smanjiti rizik i očuvati dugoročno zdravlje.