U današnjem članku bavit ćemo se zdravljem.Često se zna desiti da nam je stomak naduvan i pitamo se od čega.Često nadimanje stomaka dolazi od jedne namirnice,u nastavku teksta otkrivamo koja je to namirnica.
Nadimanje stomaka često nastaje zbog određenih namirnica ili preterivanja u hrani, ali mnogi ne znaju da povrće koje svakodnevno koristimo može izazvati neprijatne gasove i osećaj težine. Reč je o crnom luku, koji je sastavni deo gotovo svakog jela.
Iako je poznat po svojim zdravstvenim koristima, crni luk sadrži vlakna koja kod osetljivih osoba mogu izazvati nadutost i čak bolne grčeve u stomaku. Ljudi koji su skloni probavnim smetnjama trebalo bi da budu posebno oprezni sa konzumacijom sirovog luka, jer on dodatno pojačava ove tegobe.
- Stručnjaci savetuju da, ako ne možete potpuno izbaciti luk iz ishrane, probajte da ga jedete u kuvanom obliku – na taj način će biti lakši za varenje. Pored crnog luka, i drugo povrće poput karfiola, brokolija i prokelja poznato je po tome što izaziva gasove u stomaku.
Da biste umanjili rizik od nadimanja, preporučuje se da jedete redovno, više manjih obroka tokom dana. Takođe, važno je da obrok jedete polako i izbegavate razgovor dok jedete, jer gutanjem vazduha možete dodatno pogoršati osećaj nadutosti.
Promena načina ishrane i pažljiviji izbor namirnica mogu značajno doprineti tome da se stomak oseća lagano i rasterećeno, bez neprijatnih simptoma.bonus tekst
BONUS TEKST
Zanimljivo je da su u aztečkoj kulturi kakao zrna imala i vrednost valute. Mogli ste kupiti kokošku za 10 zrna, a za 100 zrna nabaviti čitav komad fine tkanine. Za Asteke, kakao je bio pravi „dar bogova“, što objašnjava zašto su ga koristili u religijskim obredima i davali posebnu ulogu u svakodnevnom životu.
Sve se promenilo dolaskom Španaca u Ameriku početkom 16. veka. Kada je Hernán Cortés 1528. godine doneo kakao u Španiju, Evropljani su se prvi put susreli s ovim egzotičnim napitkom. Međutim, gorka verzija nije odgovarala njihovim ukusima, pa su počeli da je prilagođavaju – dodavali su šećer, cimet i mleko kako bi stvorili blažu i prijatniju varijantu. Tako je čokolada ubrzo postala omiljeni napitak među španskom aristokratijom.
Tokom 17. i 18. veka, čokolada se polako širila Evropom, zadržavajući status luksuza dostupnog samo bogatima. Tek s razvojem industrije u 19. veku, čokolada je počela da menja svoj oblik i postaje dostupna širem sloju društva. Prekretnica je došla 1828. godine, kada je holandski pronalazač Konrad van Houten razvio metodu za izdvajanje kakao putera iz kakao mase. Ova inovacija omogućila je nastanak čvrstih čokoladnih proizvoda.
Nekoliko decenija kasnije, u Švajcarskoj, Daniel Peter i Henri Nestlé udružili su se kako bi stvorili prvi mlečni čokoladni bar, koristeći mlečni prah kao ključni sastojak. Ta 1875. godina smatra se rođenjem moderne čokolade kakvu danas poznajemo.Do kraja 19. i početka 20. veka, poznate čokoladarske kuće kao što su Hershey, Cadbury i Mars počele su masovnu proizvodnju čokolade, pretvarajući je iz aristokratskog luksuza u svakodnevni užitak. Čokolada je postala globalni fenomen, nezaobilazna u svim kulturama i na svim kontinentima.
Osim što je ukusna, moderna nauka je pokazala i brojne zdravstvene koristi tamne čokolade. Zahvaljujući visokom sadržaju flavonoida – prirodnih antioksidanata – tamna čokolada može doprineti zdravlju srca, poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa u telu. Takođe, poznato je da stimuliše oslobađanje serotonina i endorfina, hormona zaslužnih za dobro raspoloženje, što objašnjava zašto je ljudi često nazivaju “hranom za sreću”.Kada se osvrnemo na istoriju, put čokolade od gorkog napitka drevnih Maja do savremenih pralina i čokoladnih tabli govori o mnogo više od promena u ukusu. To je priča o kulturnim razmenama, inovacijama i ljudskoj sklonosti da svaki proizvod prirode pretvori u umetnost i užitak.