Karcinom pankreasa je jedno od najpodmuklijih oboljenja današnjice.Ova bolest se često razvija bez jasnih i prepoznatljivih simptoma, što je čini posebno opasnom jer se u većini slučajeva otkrije tek u poodmakloj fazi.
Karcinom pankreasa, poznat i kao rak gušterače, važi za jednu od najsmrtonosnijih i najpodmuklijih malignih bolesti savremenog doba. Njegova opasnost leži ne samo u agresivnosti, već i u činjenici da se bolest obično razvija bez jasnih simptoma u ranoj fazi, zbog čega se najčešće otkriva tek kada je već uznapredovala. Ovaj tip raka često se naziva “tihi ubica”, jer dugo ne izaziva nikakve tegobe koje bi pacijenta navele da potraži pomoć lekara.
Prema relevantnim statističkim podacima, rak pankreasa je trenutno treći vodeći uzrok smrti među svim oblicima karcinoma, odmah posle raka pluća i debelog creva. Ono što dodatno zabrinjava jeste predviđanje stručnjaka da bi do 2050. godine rak pankreasa mogao postati najčešći uzrok smrti među malignim bolestima. Iako se čini dalekim, ta budućnost je zapravo veoma blizu, naročito ako se ne postigne napredak u ranom otkrivanju i efikasnijem lečenju.
Simptomi koje ne treba zanemariti
Doktor Mlađan Protić, jedan od vodećih stručnjaka, govorio je za emisiju RTS Ordinacija o ozbiljnosti ovog karcinoma i simptomima na koje bi ljudi trebalo da obrate pažnju.
Najčešći simptom karcinoma pankreasa, kako ističe dr Protić, jeste bol u leđima, naročito kada se tumor razvija u srednjem delu ili telu pankreasa. Ovaj bol pacijenti često opisuju kao dubok, tupi bol koji može da se širi ka leđima, često pogrešno pripisan problemima sa kičmom ili mišićima, što dodatno otežava postavljanje prave dijagnoze.
Kod nekih pacijenata prvi znaci bolesti mogu biti pojava žutice – žutilo beonjača, kože i sluzokože. Ovaj simptom ukazuje na začepljenje žučnih puteva, koje može biti izazvano tumorom glave pankreasa. Uz to, mokraća postaje tamna kao pivo, dok stolica gubi svoju boju i postaje svetla, čak bela. Često se javlja i intenzivan svrab kože, koji zna da traje danima i ne prestaje ni nakon korišćenja krema ili antihistaminika.
Zašto se rak pankreasa kasno otkriva
Najveći problem kod ove vrste karcinoma je izostanak ranih simptoma. U početnim fazama, rak pankreasa retko izaziva bilo kakve tegobe, a kada se simptomi jave, bolest je već uznapredovala i često se proširila na okolne organe. Zbog toga se većina slučajeva dijagnostikuje u stadijumu kada su terapijske mogućnosti ograničene i prognoze lošije.
Takođe, pankreas je smešten duboko u abdomenu, što dodatno otežava otkrivanje promena rutinskim ultrazvučnim pregledima. Zato je važno da svi koji imaju faktore rizika ili uporne nespecifične tegobe – gubitak apetita, neobjašnjiv gubitak težine, učestalu nadutost ili promene u varenju – što pre posete lekara.
Faktori rizika koji povećavaju mogućnost razvoja bolesti
Različiti genetski, ali i spoljni faktori mogu doprineti razvoju raka pankreasa. Evo nekih najčešćih:
- Genetska predispozicija – porodična istorija raka pankreasa značajno povećava rizik.
- Pušenje – aktivno i pasivno, smatra se jednim od najjačih faktora rizika.
- Prekomerna konzumacija alkohola – posebno u kombinaciji sa masnom ishranom.
- Izloženost radonu i drugim hemijskim zagađivačima – naročito u industrijskim sredinama.
- Ishrana bogata mastima i prerađenim mesom – dovodi do zapaljenskih procesa u pankreasu.
- Gojaznost i fizička neaktivnost – doprinose hormonskom disbalansu i insulinskoj rezistenciji.
- Unos nitrozamina kroz industrijski obrađenu hranu – prisutni su u suhomesnatim proizvodima.
- Hronični pankreatitis – dugotrajna upala pankreasa oštećuje tkivo i može dovesti do malignih promena.
- Dijabetes tipa 2 – kod nekih pacijenata dijabetes je prvi znak da postoji skriveni tumor pankreasa.
- Ciroza jetre – pogotovo kada je izazvana virusnim hepatitisom ili hroničnom konzumacijom alkohola.
Zaključak
Rak pankreasa je izuzetno opasna bolest koja često ostaje neprimećena dok ne bude prekasno za delotvornu terapiju. S obzirom na njegovu tišinu i agresivnost, ključno je raditi na podizanju svesti, redovnim preventivnim pregledima kod rizičnih grupa i pažljivom praćenju simptoma koji mogu delovati bezazleno, ali kriju ozbiljne probleme. Svaka promena u varenju, koži, stolici ili telesnoj težini zaslužuje pažnju i treba biti signal da se potraži mišljenje stručnjaka. Samo pravovremenim delovanjem možemo povećati šanse za otkrivanje bolesti u ranijoj fazi i uspešnije lečenje.