Vaskrs, najveći i najradosniji hrišćanski praznik. ovaj dan nije samo verski, već i duhovni i simbolički preobražaj, kada se veruje da se obnavlja i telo i duša, a sve što radimo na Vaskrs – nosi težinu kroz čitavu godinu.
Vaskrs, ili Uskrs, kako ga negde nazivaju, predstavlja najveći i najradosniji praznik u pravoslavnom hrišćanstvu, dan kada se slavi vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, čudo koje nadilazi razum, ali se dotiče srca svakog vernika. Tog svetog dana, po učenju Crkve, Hristos je pobedio smrt, vaskrsao iz groba i darovao čitavom čovečanstvu mogućnost večnog života, od prvih ljudi – Adama i Eve, pa do poslednje duše koja će kročiti zemljom.
Zbog dubine i značaja ove svetkovine, svaka nedelja u godini se u pravoslavnom kalendaru smatra malim Vaskrsom, odnosno danom sećanja na Hristovo vaskrsenje.
Kada se praznuje Vaskrs?
Vaskrs pripada tzv. pokretnim praznicima, što znači da svake godine pada na različit datum. Praznuje se prve nedelje posle punog meseca koji padne na ili nakon prolećne ravnodnevnice, a uvek nakon jevrejske Pashe. Najraniji mogući datum je 4. april, a najkasniji 8. maj, po gregorijanskom kalendaru. Iako se datum menja, duhovni značaj ostaje večan i nepromenjen.
Običaji: Farbanje jaja kao simbol vaskrsenja i života
Jedan od najpoznatijih i najvoljenijih običaja vezanih za Vaskrs jeste farbanje uskršnjih jaja, koje se obično obavlja na Veliki petak. Jaje simbolizuje novi život, obnovu prirode, rađanje, dok crvena boja – najčešće korišćena – simboliše Hristovu krv, nevino prolivenu na Golgoti, ali istovremeno i pobedu života, jer bez smrti nema vaskrsenja.
Prema narodnom predanju, sveta Marija Magdalena Mironosica, učenica Isusova i svedok njegovog stradanja, posetila je cara Tiberija u Rimu da mu propoveda Jevanđelje. Tom prilikom mu je, kao poklon, donela crveno obojeno jaje i pozdravila ga rečima: „Hristos vaskrse!“ Od tog trenutka, jaje postaje večni simbol vaskrsenja i nade.
Kako izgleda vaskršnje jutro u pravoslavnim domovima
Vaskršnji dan započinje rano, sa prvim zracima sunca. U mnogim domaćinstvima postoji običaj da se ukućani umiju vodom u kojoj su prethodnu noć potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno jaje – simbol zdravlja, snage, plodnosti i vaskrsenja.
Zatim, sa svih crkvenih tornjeva oglašavaju se zvona, najavljujući dolazak praznika nad praznicima. Porodica odlazi na svetu vaskršnju liturgiju, a nakon službe, pozdravlja se tradicionalnim rečima:
- „Hristos Vaskrse!“
„Vaistinu Vaskrse!“
Ovaj pozdrav ljubavi i vere koristi se do praznika Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa.
Po povratku iz crkve, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi ukućane, dom i trpezu, a zatim se svi okupljaju u molitvi. Čita se molitva „Oče naš“, vaskršnji tropar ili druge molitve poznate ukućanima. Tek tada se sedne za svečano postavljenu trpezu – često prvu mrsnu posle dugog posta.
Posebni običaji
Decu treba dotaći crvenim jajetom – za zdravlje, radost i napredak tokom cele godine.
Goste se prvo daruje jajetom, pa tek onda drugim poslasticama. To jaje je blagoslov i simbol ljubavi domaćina.
Najvažnije: Molitva i zahvalnost
Na Vaskrs se, pre svega, treba iskreno pomoliti Bogu – zahvaliti se za sve što imamo, za život, zdravlje, porodicu. Oni koji prolaze kroz težak životni period treba da upute molitve za snagu, utehu i izlaz iz problema. Jer, Vaskrs nosi poruku da posle tame dolazi svetlost, a posle stradanja – spasenje.
Šta ne treba raditi na Vaskrs?
1. Ne svađajte se, ne psujte i ne širite negativnu energiju
Veruje se da se sve što radimo na Vaskrs ponavlja kroz celu godinu. Zato je posebno važno da tog dana budemo smireni, blagi, radosni i pažljivi u rečima i delima.
2. Ne čistite kuću, ne perite veš i ne radite teške poslove
Vaskrs je dan svetkovanja, molitve i porodične radosti. Raditi fizičke poslove na ovaj dan – poput usisavanja, ribanja, iznošenja đubreta ili šivanja – smatra se izbacivanjem blagoslova iz kuće. Sve se priprema dan ranije – subota je dan za čišćenje, nedelja za slavlje.
3. Ne bacajte razbijena jaja
Ako se jaje razbije tokom kucanja, ne baca se u smeće. U nekim krajevima se veruje da razbijeno vaskršnje jaje nosi posebnu moć – donosi plodnost zemlji i čuva dom od nesreće, pa se često polaže pored stabala ili u baštu.
4. Ne idite rano na spavanje
Postoji staro verovanje da onaj ko zaspi pre ponoći na Vaskrs, celu godinu neće imati snage, volje ni poleta. Smatra se da će biti umoran, spor, bez energije za životne obaveze i uspehe.
Zaključak:
Vaskrs je praznik svetlosti, nade, ljubavi i duhovne obnove. To je dan kada ne samo da se obnavlja priroda, već i ljudska duša dobija priliku za novi početak. Poštovanjem običaja, molitvom i radošću deljenom s drugima, unosimo mir u svoje domove – i postajemo deo večne priče o pobedi života nad smrću.