Doktor Dino Tarabar daje korisne savjete o očuvanju vašeg zdravlja.U razgovoru otkriva šta uistinu pomaže crijevima, te kako započeti dan ako želimo zdravu probavu.
Gastroenterolog i onkolog dr Dino Tarabar ističe da je zdravlje creva temelj opšteg zdravlja, imuniteta i dobrog funkcionisanja čitavog organizma. Njegove preporuke nisu samo usmerene ka pacijentima s već postojećim oboljenjima, već i ka svima koji žele da preventivno zaštite svoje telo, uspostave balans u ishrani i nauče da pravilno slušaju signale koje im organizam šalje. U savremenom dobu brzih obroka, rafinisanih šećera, gaziranih pića i neredovne ishrane, creva su često prva na udaru.
Raznolikost u ishrani – ključ zdravih creva
“Za zdravlje creva najvažnija je raznolikost u ishrani”, naglašava dr Tarabar. Ta raznolikost ne dolazi iz suplemenata ili magičnih preparata, već isključivo iz – hrane. Konkretno, iz hrane bogate vlaknima, nerafinisanim sastojcima i prirodnim složenim ugljenim hidratima.
Zašto je šećer loš?
„Šećer je najgora moguća hrana za creva“, kaže doktor, i to ne bez razloga. On objašnjava da se običan, rafinisani šećer apsorbuje već u tankom crevu, što znači da ne stiže do debelog creva – gde su smeštene dobre bakterije koje su ključne za održavanje mikrobiotske ravnoteže. Ukratko, kad unosite šećer, vi ne hranite te korisne bakterije – ostavljate ih bez hrane.
S druge strane, složeni ugljeni hidrati, poput onih koje nalazimo u voću s korom, žitaricama punog zrna ili povrću, delimično se razgrađuju i njihovi nerazgrađeni delovi stižu do debelog creva, gde ih čekaju dobre bakterije – koje ih koriste kao izvor energije. To je ono što održava zdrav mikrobiom.
Šta se dešava kada ne hranimo dobre bakterije?
Ako se mikrobiom izgladnjuje, dolazi do disbalansa. Tada u crevima nastaju idealni uslovi za razvoj loših bakterija poput klostridije, kandide i drugih patogena. Te bakterije mogu da izazovu brojne tegobe – od nadimanja, dijareje, pa sve do ozbiljnih upalnih bolesti creva.
Ceđeni sokovi – tihi neprijatelji zdravih creva
Mnogi misle da su ceđeni sokovi zdraviji izbor od celog voća ili povrća. Međutim, istina je drugačija. “Kada cedite sok, uklanjate vlakna, koja su ključna za zdravlje digestivnog sistema. Upravo ta vlakna su hrana za dobre bakterije u debelom crevu. Ako ih nema – mikrobiom pati.”
Dr Tarabar naglašava da je uvijek bolji izbor pojesti cijelu jabuku nego popiti njen sok. „Bakterije bi vam rekle hvala kada biste jeli cijelo zrno, beli i crni luk, bobičasto voće, heljdu, speltu… To su namirnice koje hrane naš mikrobiom.“
Zapaljenske bolesti creva – sve češće i sve podmuklije
Zapaljenske bolesti creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, pogađaju sve veći broj ljudi – a mnogi i ne znaju da ih imaju sve dok simptomi ne uznapreduju. U Srbiji se procenjuje da preko 10.000 ljudi pati od nekog oblika ovih bolesti.
„Kronova bolest može biti izuzetno neprijatna, ali i vrlo opasna jer stvara strukturne promene u crevima, koje s vremenom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija“, upozorava doktor. On ističe da se rizik može značajno smanjiti pravilnim pristupom ishrani i načinu života.
Šta jesti i kada – doktorove preporuke za zdrav mikrobiom
Prema rečima dr Tarabara, dan bi trebalo započeti hranom koja pokreće varenje i hrani dobre bakterije.
Za doručak: palenta, ovsene pahuljice, ječam, zob, mekinje.
Voće i povrće treba unositi svakodnevno, u sirovom obliku kad god je to moguće.
Za ručak: bareno meso, supa i salata.
Za večeru: bez ugljenih hidrata – dakle, nema hleba, paste, pice, krompira. Umesto toga: ostatak mesa od ručka i porcija salate.
Poslednji obrok neka bude najkasnije u 19h.
“Važno je da ljudi znaju da naše tijelo ne vari sve hranljive materije samo – bakterije iz creva su zadužene za razgradnju složenih ugljenih hidrata, belančevina i masti. Ako ih ne hranimo pravilno, ceo sistem pati.”
Pogrešne navike: Neredovna ishrana, brza hrana i gazirana pića
„Ljudi se hrane neredovno, jedu jednom dnevno za troje, pa onda legnu. U tom trenutku kiselina počinje da ‘jede’ njih same. Loše navike – od brze hrane i slatkiša do gaziranih napitaka – uništavaju crevnu floru i izazivaju niz digestivnih problema. A onda se čude što imaju nadutost, gorušicu, zatvor ili bolove“, upozorava doktor.
Da li preventivno uzimati probiotike?
Postavlja se pitanje – da li treba preventivno uzimati probiotike? Odgovor doktora je jasan i konkretan:
„Postoji samo jedna situacija kada je preventivno uzimanje probiotika opravdano – kada putujete u stranu zemlju, u sredinu sa drugačijom hranom i vodom. Tada postoji rizik od infekcija i promene mikrobioma. U svim drugim slučajevima – nije potrebno.”
Takođe, naglašava da većina ljudi ne zna pravilno koristiti probiotike:
Postoje različiti sojevi za nadutost, dijareju, gasove, gljivične infekcije…
Ne možete samo reći “dajte mi probiotik” – to nije univerzalna tableta.
Ljudi često kupuju najjeftiniji proizvod, ne znajući da je funkcionalnost sojeva ključna.
Pomaže li aktivni ugalj?
Aktivni ugalj, popularan prirodni lek, ima ograničenu primenu. „Koristi se samo u situacijama trovanja – jer vezuje toksine u želucu. Međutim, u debelom crevu nema nikakav efekat. Nije univerzalni čistač kako mnogi misle.“
Kada treba ići kod doktora Prepoznajte signale!
Dr Tarabar naglašava da postoje jasni signali kada je vreme za lekarski pregled:
Virus ili trovanje hranom – obično traju 2–3 dana.
Dugotrajan proliv, bol, temperatura – više od 7 dana – mogu ukazivati na zapaljenske bolesti creva.
„Pacijenti moraju znati kad da potraže pomoć, ali i mladi lekari. Dobar deo dijagnoza se gubi jer primarna zaštita ne reaguje na vreme.“