Tokom cele godine, voće i povrće zauzimaju veoma važno mesto u našoj ishrani. Međutim, često nismo sigurni kako različite vrste voća utiču na naše zdravlje i na koji način bi trebalo da ih konzumiramo kako bismo izvukli najviše koristi za naš organizam. Voće i povrće su bogati izvori vitamina, minerala, vlakana i drugih važnih nutrijenata, ali to ne znači da možemo da ih jedemo u neograničenim količinama. Naime, iako su ovi proizvodi prirodni i zdravi, oni takođe sadrže šećer, pa bi trebalo da budemo oprezni u njihovom unosu. Voće, iako nosi naziv „slatkiš iz prirode“, ne treba konzumirati u prevelikim količinama, jer previše šećera može imati negativne efekte na organizam.
Stručnjaci za ishranu, poput dr Veroslave Stanković, specijaliste za ishranu, objašnjavaju da je idealna količina voća koju treba unositi na dnevnom nivou oko 200 grama. Ova količina je dovoljna da unesemo sve potrebne vitamine, minerale i dijetne vlakna, koji su ključni za pravilno funkcionisanje organizma. Kada je reč o sveže ceđenim sokovima, preporučena količina je između 120 i 150 mililitara dnevno. Povrće, s druge strane, treba konzumirati u mnogo većim količinama, oko 400 grama dnevno, što je ekvivalent četiri porcije povrća. Povrće je izuzetno korisno jer ne sadrži šećer, bogato je mineralima i vlaknima, koji su od esencijalne važnosti za zdravlje našeg organizma.
- Međutim, konzumacija previše voća koje sadrži visok nivo šećera može imati negativne posledice. Ako unosimo previše voća u dužem vremenskom periodu, može doći do poremećaja u regulaciji glukoze u krvi, što može dovesti do povišenog nivoa glikemije. Tokom vremena, ovo može dovesti do pojave gojaznosti, prekomernog lučenja insulina (hiperinsulinemije) i čak dijabetesa tipa 2. Zato je važno pratiti koliko voća unosimo, kako bismo izbegli negativne efekte prekomernog unosa šećera.
Koje voće sadrži najviše šećera Prema rečima dr Stanković, šljive i grožđe su među voćem koje sadrži najviše šećera, pa nije slučajno što se grožđe često koristi za proizvodnju grožđanog šećera. Iako lubenica i dinja imaju visok nivo vode, što ih čini veoma osvežavajućim, lubenica ima viši glikemijski indeks od dinje, što znači da se brže apsorbuje u organizmu i povećava nivo šećera u krvi. S druge strane, dinja, iako naizgled slađa, ima manji glikemijski indeks i niži sadržaj šećera, što je čini boljom opcijom za one koji paze na unos šećera.
- Neki plodovi su poznati po tome što je njihov proces varenja malo teži zbog visokog sadržaja dijetnih vlakana. Na primer, šljive i kruške spadaju u voće koje je teže za varenje, ali to ne znači da nisu zdrave. Zapravo, ovo voće je bogato vlaknima, koja imaju izuzetne koristi za probavni sistem. S druge strane, voće poput kajsije i breskve je bogato beta-karotenom, koji je važan antioksidant i pomaže u zaštiti organizma od slobodnih radikala. Takođe, bobičasto voće kao što su maline, jagode i kupine, sadrže mnoge fitonutrijente koji pomažu u prevenciji raka, podstiču imunitet i štite od negativnih uticaja slobodnih radikala.
Među najzdravijim vrstama voća svakako se izdvaja ananas. Ovaj plod sadrži bromelain, enzim koji pomaže u razgradnji masti u organizmu i smanjenju nivoa holesterola. Žuta boja ananasa dolazi od vitamina A, koji ima važnu ulogu u razvoju i održavanju zdravlja kože, očiju, pa čak i reproduktivnog sistema. Ananas je takođe bogat dijetnim vlaknima, a ujedno sadrži i malu količinu šećera, zbog čega je odličan izbor za one koji žele da održe balans u ishrani.
Zbog svega navedenog, voće i povrće treba biti integralni deo naše svakodnevne ishrane, ali je važno pridržavati se preporučenih količina kako bismo izbegli moguće negativne posledice prekomernog unosa šećera.
