U oktobru 2019. godine, priča koja je uzdrmala javnost širom sveta otkrila je zastrašujuću stvarnost porodice koja je živela pod ekstremnim okolnostima. Naime, otkrivena je nesvakidašnja priča o velikoj porodici koja je bila zarobljena u podrumu sopstvene kuće, deca su bila doslovno “držana pod ključem” više od deset godina.
Iza ove strašne priče stajao je Gerit Jan van Dorsten, 67-godišnji muškarac, koji je bio sledbenik sekte Muni, a svoju porodicu nazivao “Božijim izabranicima”. Na sreću, ova tragična priča na kraju je imala srećan ishod, ali su životi dece koji su odrasli u potpunoj izolaciji i strašnim uslovima bili nepopravljivo uništeni.
- oktobra 2019. godine, sve je počelo u jednom od lokala u malom holandskom selu Ruinervold, koje se nalazi na istoku zemlje. Radnici koji svakodnevno srede i posluju s brojnim gostima nisu mogli ni da naslute šta će se tog dana desiti. Čudan posetilac, mladić koji je ulazio u lokal, delovao je uznemireno. Bio je stalno nervozan, osvrtao se oko sebe, kao da se nečega bojao. Njegovo lice bilo je prekriveno zapuštenom bradom, a kosa je bila svetla i čupava, gotovo kao da nije dotaknuta godinama. Taj gost je naručio nekoliko čaša piva i barmenu rekao da nije bio napolju više od 8 godina. Njegovo ime bilo je Izrael van Dorsten, a uznemirujuće priznanje koje je dao barmenu bilo je da njegova braća i sestre još uvek žive u podrumu kuće koja se nalazila u blizini. Ovaj razgovor s barmenom nagnuo je osoblje da odmah pozove policiju.
Policija je brzo reagovala i uskoro su bili na licu mesta, pred kućom porodice van Dorsten. Po dolasku, činilo se da je kuća napuštena, da nema nikakvih tragova života. Okolina kuće bila je zarasla, prostor oko nje pod drvećem, a bašta je bila pomalo zapuštena, no ipak dobro održavana. U tom trenutku, bilo je jasno da se nešto krije u tom domu, iako na prvi pogled ništa nije ukazivalo na neobičnu situaciju. Policajci su počeli pretragu, ulazeći u samu kuću, gde je otkriveno iznenađujuće stepenište, skrivano iza ormara.
Stepenište je vodilo direktno u podrum, a upravo tu je otkriveno nešto što je šokiralo sve. U tom podrumu su bila zatvorena deca – šestoro njih, sva iscrpljena, uplašena, sa govorom koji je bio nepovezan i gotovo neshvatljiv. Kada su ih policajci našli, deca su se, iako uplašena, pokušala skloniti u kutak, ali ubrzo su shvatili da su napokon oslobođeni. Istražitelji su kasnije saznali da su deca u podrumu provela više od deset godina. Šokantno je bilo saznanje da deca nisu bila upisana u matične knjige rođenih, država nije znala za njihovo postojanje, a nikada nisu imala priliku da idu u školu ili čak izađu iz mračnog podruma.
Jedan od najneobičnijih detalja u ovoj priči bila je činjenica da je najstariji sin, Izrael van Dorsten, imao pristup internetu, mogao je pozvati pomoć, ali nije učinio ništa. Čak je 2010. godine posetio svoju Fejsbuk stranicu i objavio nekoliko fotografija. Međutim, usprkos mogućnostima koje su mu bile na raspolaganju, nije zatražio pomoć. Ovaj mladić je bio pod tolikim uticajem svog oca, koji ga je konstantno zastrašivao pričama o apokalipsi i opasnostima koje dolaze od spoljnog sveta, da nije mogao da napravi nikakav korak ka slobodi. Iako se činilo da je imao šansu da pobegne, strah i manipulacija koja je postojala u porodici spriječili su ga da potraži pomoć.
Nakon što je policija upala u dom porodice van Dorsten, Gerit-Jan van Dorsten je odmah priveden. Prevezen je u najbližu policijsku stanicu, dok su spasena deca prebačena u bolnicu. Lekari su pregledali decu, iako su bila iscrpljena, zaostajala u razvoju i nosila su ozbiljne psihološke posledice zbog zatvorenosti, njihovo zdravstveno stanje nije bilo kritično. Takođe je otkriveno da je Gerit-Jan kupio svoju kuću 1997. godine i nastanio se u selu Ruinervold, gde je, pod uticajem svoje sekte, držao svoju decu pod strogom kontrolom.
U kući su vladala stroga pravila, a deca su bila u potpunoj izolaciji, hranjena samo onim što bi uzgojili u bašti, dok su osnovne namirnice nabavljali u najbližoj prodavnici. Tokom tih godina, samo su tri odrasle dece napustila kuću, a Gerit-Jan je ostalu decu držao u okovima, govoreći im da su “Božiji izabranici”. On je sebe video kao njihov zaštitnik, dok su njegova deca, pod stalnim strahom od kazni i apokalipse, verovala njegovim pričama.
Iako su komšije primetile da se u kući van Dorsten ne viđaju drugi članovi porodice osim Gerita, niko nije postavio pitanja niti sumnjao u stanje porodice. Komšije su mislile da je Gerit sam sa decom, a on je uspešno skrivao istinu o njihovom životu. Porodica je bila izolovana od sveta, a deca su rasla u strahu, ne znajući da je spoljašnji svet sigurno mesto.
Gerit-Jan je tokom godina bio poznat kao drvorezbar, obavljao je male narudžbine i zarađivao novac koji je trošio na plaćanje računa i kupovinu hrane. Čudno je bilo i to da se nije pojavljivao u društvenim krugovima, a deca koja su odrasla u takvim okolnostima nikada nisu pokazivala znake da nešto nije u redu. Gerit-Jan je tvrdio da je želeo da zaštiti svoju decu od opasnog spoljnog sveta, a deca su verovala da je sve što je činjenje bilo za njihovo dobro.
Sudski postupak protiv Gerit-Jana van Dorstena započeo je 21. januara 2020. godine, kada je optužen za nezakonito lišavanje slobode svoje dece i korišćenje nasilja u porodici. Iako je Gerit-Jan bio ozbiljno bolestan u trenutku suđenja, sud je ipak odlučio da mu kazna bude smanjena. Zanimljivo je da su starija deca proglasila oca krivim, dok mlađa nisu bila u mogućnosti da shvate ozbiljnost situacije. Sudjenje se odvijalo iza zatvorenih vrata, a prema zakonima Holandije, mnogi detalji ostali su tajna.
Nažalost, sudbina dece van Dorsten ostala je nepoznata, a Gerit-Jan više nije među živima. Neki članovi porodice su nastavili normalan život, dok su drugi, koji su prošli kroz toliko trauma, izbegavali medije i nastavili sa svojim životima. Jedna od najvažnijih stvari koja je proizašla iz ovog slučaja je upravo to da deca koja su odrasla pod takvim ekstremnim uslovima zaslužuju mogućnost da ponovo izgrade svoje živote i traže izlaz iz svog prošlog iskustva.