Rak pluća predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji ima dugoročne posledice na život osobe, i može biti fatalan ako se ne prepozna na vreme. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstava rak pluća među glavne uzroke smrti od raka širom sveta, što samo potvrđuje koliko je važno obratiti pažnju na simptome i faktore rizika koji mogu ukazivati na ovu bolest. Iako je prestanak pušenja i dalje najvažniji savet za prevenciju raka pluća, svi bi trebalo da budu svesni i drugih potencijalnih uzroka ove ozbiljne bolesti i simptoma koji mogu biti suptilni, a ipak ozbiljni.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pušenje je odgovorno za čak 85% svih slučajeva raka pluća, dok preostalih 15% čine drugi faktori rizika, uključujući izloženost zagađenju vazduha, pasivnom pušenju, radnom okruženju sa kancerogenim materijama i genetske predispozicije. Iako je pušenje glavni uzrok, vrlo je važno shvatiti da rak pluća nije isključivo problem pušača. Dr. Sandeep Gupta, pulmolog u Memorial Hermann, ističe da je rak pluća bolest koja može pogoditi i osobe koje nisu nikada pušile, stoga je važno prepoznati sve moguće simptome i promene na telu, posebno na licu, koje mogu ukazivati na ovu bolest.
“Rak pluća nije samo problem pušača”, napominje dr. Gupta, dodajući da mnogi ljudi nisu ni svesni da su izloženi riziku dok simptomi ne postanu očigledni. Prema rečima dr. Raj Dasgupta, glavnog medicinskog savetnika za zdravlje na Fortune, važno je prepoznati simptome raka pluća jer rano otkrivanje može značajno povećati šanse za uspešno izlečenje. Iako rak pluća ponekad može proći neprimećen dok ne dosegne uznapredovali stadijum, postoje jasni signali koji ukazuju na to da nešto nije u redu.
Jedan od tih simptoma može biti promjena u izrazu lica, koja može biti izuzetno važna za pravovremeno prepoznavanje raka pluća. “Opušteno lice, koje je često jasno vidljivo, može biti znak da tumor utiče na nerve u gornjem delu pluća”, objašnjava dr. Džimi Johanes, internista i pulmolog. Gornji deo pluća je od esencijalnog značaja za proces razmene gasova – unos kiseonika i izbacivanje ugljen-dioksida. Opušteno lice i nedostatak znojenja na jednoj strani lica mogu biti povezani sa Hornerovim sindromom, koji je direktna posledica uticaja tumora na nerve koji snabdevaju facijalne i očne mišiće.
“Osobe koje pate od Hornerovog sindroma mogu takođe iskusiti bolove u vratu i ramenu, što može biti dodatni pokazatelj da nešto nije u redu”, dodaje dr. Gupta. Iako postoje i drugi zdravstveni problemi poput moždanog udara, povreda kičme ili aneurizme koji mogu izazvati slične simptome, važno je odmah reagovati i potražiti medicinsku pomoć, jer što brže reagujete, to su veće šanse za uspešno lečenje.
Drugi mogući simptom koji se može javiti je Belova paraliza, koja, iako nije fatalna, može izazvati slabost mišića lica, ali ne mora nužno biti povezana s rakom pluća. Ipak, opušteno lice samo po sebi nije jedini znak raka pluća. Dr. Johannes napominje da rak pluća obično izaziva simptome poput upornog kašlja, gubitka težine, krvavog sputuma, bolova u grudima i kratkoće daha. Nažalost, mnogi od ovih simptoma obično postaju očigledni tek kada je rak pluća već u uznapredovalom stadijumu.
- Prema podacima Američkog udruženja za pluća, petogodišnja stopa preživljavanja raka pluća značajno je viša kada se rak otkrije u ranoj fazi (oko 63%) u poređenju sa kasnijim fazama (oko 8%). Nažalost, samo oko 27% slučajeva raka pluća se dijagnostikuje u ranoj fazi, iako se broj ranih dijagnoza povećao za 9% u poslednjih pet godina. To nam govori koliko je važno prepoznati simptome na vreme i odmah se obratiti lekaru.
Ukoliko postoji zabrinutost zbog mogućeg raka pluća, stručnjaci kao što je dr. Johannes savetuje da se odmah potraži medicinska pomoć. Lako je izvršiti osnovnu dijagnostiku poput rendgenskog snimanja ili CT skeniranja grudnog koša, što može pomoći u ranom otkrivanju bolesti. Takođe, dr. Gupta napominje da rak pluća često zahteva kombinovanu terapiju, uključujući operaciju, zračenje i hemoterapiju. Sve ove terapije mogu značajno doprineti poboljšanju stanja pacijenta i povećanju šansi za izlečenje.
Najbolji način da se smanji rizik od razvoja raka pluća jeste prestanak pušenja, kao i izbegavanje pasivnog pušenja. “Izbegavajte pušenje po svaku cenu, a ako ste već pušač, prestanite što pre”, savetuje dr. Dasgupta. Međutim, rak pluća se može razviti i kod nepušača, kao i kod onih koji su bili izloženi pasivnom pušenju, radnim uslovima sa opasnim materijama, poput azbesta ili radona, te izloženosti zagađenju vazduha. Dr. Dasgupta preporučuje da se preduzmu i dodatni koraci u prevenciji, kao što su smanjenje izloženosti tim kancerogenima, održavanje zdrave telesne mase, pravilna ishrana, kao i redovno vežbanje, sve kako bi se smanjio rizik od ove opake bolesti.
Zdravstveni stručnjaci naglašavaju da, iako rak pluća može imati širok spektar simptoma, rano prepoznavanje i pravovremeno lečenje mogu značajno promeniti ishod bolesti. Dakle, ako primetite bilo kakve promene, posebno one na licu, koje se ne mogu objasniti drugim uzrocima, odmah se obratite svom lekaru. Rana dijagnoza može spasiti život!
