Kad čovek prođe kroz teške trenutke u životu, često traži neku utehu, zaštitu i sreću na razne strane.Često su to neke amajlije,talismani i slično.U ovom članku ćemo govoriti šta je pravo a šta ne …
Ljudi, naročito u trenucima kada se suočavaju sa teškim životnim iskušenjima, nevoljama ili krizama, često traže načine da pronađu utehu, sigurnost i zaštitu. U tim trenucima mnogi pribegavaju različitim sredstvima i predmetima koji, prema njihovom verovanju, mogu doneti sreću, zaštititi od zla ili otkloniti nesreće. Međutim, često ti predmeti i prakse nisu u skladu sa hrišćanskom, odnosno pravoslavnom verom i njenim učenjima.
Tako u mnogim srpskim domovima možemo videti predmete koji su često shvaćeni kao amajlije ili talismani, namenjeni da donesu mir, sreću i zaštitu od uroka ili zlih sila. Ipak, ovo je duboko pogrešno shvatanje. Naprotiv, mnogi sveštenici upozoravaju vernike da takve stvari nisu samo beskorisne, već da mogu i štetiti duhovnom zdravlju čoveka, te dovesti do još većih problema i poremećaja.
Jedan od takvih predmeta koji se često može videti je poznato Fatimino oko, plavi stakleni talisman za koji se veruje da donosi sreću i štiti od uroka i negativnih energija. Veliki broj ljudi u Srbiji ga dobija kao poklon od prijatelja ili rođaka koji su putovali u Tursku ili druge zemlje Bliskog istoka. Prema islamskom predanju, Fatima, ćerka proroka Muhameda, poklonila je svom vereniku komad plavog stakla kao amajliju koja mu je pomogla da savlada sve prepreke na putu i uspešno ga završi.
- Ova jednostavna priča prisutna je u mnogim krajevima i lako dostupna na raznim izvorima. Ipak, bitno je naglasiti da Fatimino oko kao talisman zapravo ne potiče iz samog islama kao religije, već ima mnogo starije, preislamske korene i simboliku koja seže duboko u tradicije i verovanja različitih naroda. Uprkos tome, ova amajlija je danas rasprostranjena i kod muslimana i kod pravoslavnih vernika, koji je često stavljaju na ulazna vrata svojih domova, kancelarija, pa čak i na odeću – bilo da su odrasli, deca ili trudnice – sa ciljem da zaštite sebe i svoje najbliže od zlih uticaja, uroka i zlih sila.
Međutim, ono što većina ljudi ne shvata jeste da su takvi običaji i predmeti u svojoj suštini paganski, odnosno dolaze iz prastarih verovanja koja nisu u skladu sa hrišćanskom verom. Prema rečima mnogih duhovnika i sveštenika, paganstvo je zapravo klanjanje demonima, a sve ove male amajlije, koje se često tolerišu kao bezazleni ukrasi, zapravo mogu predstavljati prisustvo demona u domu. To je razlog zašto se upozorava da nošenje ili držanje ovakvih predmeta može otvoriti vrata zlim duhovnim uticajima, doneti nemir, pa čak i pojačati negativne stvari od kojih se ljudi upravo žele zaštititi.
Slično tome, među mladima i široj populaciji u poslednje vreme veoma je popularan tzv. hvatač snova. Ovaj predmet, koji je često postavljen u spavaćoj sobi, na zidu ili iznad kreveta, prvobitno je imao duboku simboliku i značaj u kulturama američkih domorodaca iz kojih potiče. Međutim, danas se hvatači snova uglavnom koriste kao dekorativni predmeti, bez razumevanja njihove simbolike i porekla. Iako možda deluju lepo i zanimljivo, važno je imati na umu da i oni nisu u skladu sa pravoslavnim duhovnim učenjima i tradicijom.
- Ruski sveštenik Aleksandar Jermolin, koji je poznat po svojim stavovima o duhovnim pitanjima i okultizmu, jasno upozorava da hvatači snova mogu doneti “grozne stvari” onima koji ih koriste ili drže u svojim domovima. On objašnjava da hvatač snova ima duboku simboliku u kulturi iz koje potiče. Prema legendi, jedna zabrinuta majka nije mogla da uspava svoje dete koje je stalno plakalo, pa joj je mudra starica savetovala da isplete poseban talisman – hvatač snova – koji će uhvatiti sve loše snove i omogućiti detetu da mirno spava. Majka je potom napravila ovaj talisman, a dete je te noći napokon spokojno zaspalo. Ta priča se proširila među ljudima i hvatači snova postali su popularni širom sveta.
Izrađeni su od drvenog obruča isprepletenog mrežom koja podseća na paukovu mrežu, a na dnu su vezane kožne trake sa perjem i perlicama. Oblik hvatača snova je uvek krug, što simbolizuje krug života, ali i sile poput Sunca i Meseca koje svakodnevno putuju nebom. Tradicionalni hvatači snova su obično mali i bogato ukrašeni svetim simbolima, dok danas često služe kao ukrasni predmet bez dubljeg značenja.
Prema verovanjima, tokom noći dobri snovi prolaze kroz centralnu rupu mreže i spuštaju se preko perja do osobe koja spava, dok loši snovi ostaju zarobljeni u mreži i bivaju uništeni snagom prvog jutarnjeg sunčevog zraka. Ipak, iz pravoslavne perspektive, Biblija jasno kaže da nikakve zamke ili talismani ne mogu zaštititi čoveka od loših snova, već jedini pravi put za zaštitu jeste obraćanje Hristu i iskreno poverenje u Boga.
Postoji i mogućnost da loši snovi budu uzrokovani demonskim uticajem, naročito ako se neko bavi okultnim praksama poput korišćenja ouija dasaka, rituala ili drugih sličnih aktivnosti. Takvi uticaji mogu doneti ozbiljne duhovne probleme, uznemiravanje i patnju. Ali, prema Bibliji i pravoslavnom učenju, ne postoje sredstva poput talismana ili hvatača snova koja bi mogla zaustaviti demonske napade. Jedini način za odbranu jeste pokajanje, priznavanje greha i obraćanje Hristu, što donosi pravu duhovnu zaštitu i mir.
Sveštenici često jasno naglašavaju da su ovakvi predmeti suštinski nespojivi sa pravoslavnom verom. Ili ste iskreni pravoslavac, ili ste u nekom obliku paganin ili praktikujete okultizam, jer se ova dva sveta isključuju. Mnogi vernici, kada to ne mogu odmah da razumeju, moraju da čuju jasna upozorenja o tome da je paganstvo u svojoj suštini klanjanje demonima, a da amajlije poput Fatiminog oka ili hvatača snova u njihovom domu nisu bezopasni ukrasi, već simboli koji donose duhovnu opasnost.
Kako ističe ruski sveštenik Aleksandar Jermolin, ono što je najvažnije razumeti jeste da samo Bog daje svoja dobra besplatno i bezuslovno. Sve što dolazi od demona zahteva plaćanje svoje “usluge”, i to plaćanje je najdragocenije – besmrtna duša čoveka. Upravo zbog toga je neophodno biti oprezan sa predmetima i praksama koje unosimo u svoje domove i živote, i uvek težiti istinskoj veri, duhovnoj čistoti i pouzdanju u Boga, a ne u praznoverne ili paganske rituale.