Sve je počelo kao bajka ,ljubav na prvi pogled, koja je usprkos svim prepreka, izrasla u duboku i istinsku vezu. Ipak, sudbina je imala drugačije planove.Ovo je Elvirina tužnu priču…
Njena životna priča podseća na filmski scenario, u kojem se prepliću zabranjena ljubav, teške tragedije, ali i epilog koji ostavlja bez daha, prepun utehe i nade, pišući snažnu i inspirativnu priču o hrabrosti, ljubavi i životnoj upornosti. Svi koji su poznavali Elviru Jovanović znaju da ona nije samo preživela životne oluje, nego je, uprkos svim izazovima, uspela da izgradi život koji se ne može meriti samo s velikim gubicima, već i sa ogromnim ljubavima koje je delila sa svojim voljenima.
- Sa samo 18 godina napustila je rodni grad Berane, preselivši se u Majdanpek zbog svoje najveće ljubavi, Slobodana. U tom trenutku, njen svet je bio pun snova, nade, ali i neizvesnosti. Na početku, odnos s porodicom nije bio nimalo lak, jer su Slobodan i Elvira dolazili iz različitih veroispovesti, što je izazvalo nesuglasice sa obe strane. Ipak, ljubav je bila jača od svih prepreka, a njihova veza, koja je trajala kroz sve oluje i sreće života, bila je dokaz da je ljubav uistinu najjači temelj na kojem se život može izgraditi.
Njihova priča počela je kao prava bajka. Elvira Jovanović, tada mlada devojka iz Berana, 1994. godine prijavila se na takmičenje za Mis plaže u svom rodnom gradu, nakon što je na nagovor prijatelja odlučila da se okuša u svetu lepote. Pobeda je bila samo početak njenog putovanja, a proslava u Baru nije mogla ni da nasluti kako će se odvijati njen životni put. Na plaži je srela Slobodana – muškarca sa očima zelenim poput smaragda koje su joj odmah osvojile srce. Taj trenutni susret i pogledi koje su razmenili odmah su stvorili magiju koja je obećavala neverovatnu priču ljubavi.
Prvi susret bio je iskren i pun strasti. Slobodan je prišao Elviri dok je ulazila u vodu, a onda je, iznenađujuće, razgovarao s njom o njenoj lepoti, ostavljajući dubok trag u njenom srcu. Usmereni jedno ka drugom, nisu mogli da prestanu da razmenjuju poglede i razgovaraju. Sledećeg dana, on je ponovo došao na plažu, i Elvira je, fascinirana njegovom posvećenošću, saznala da se zove Slobodan i da dolazi iz Majdanpeka. Poželeo je da ostanu u kontaktu, a ona mu je dala svoj broj telefona. Tu je počela njihova priča, ali nisu ni slutili da ih čekaju izazovi koji će ih oblikovati do kraja.
Elvira je odrasla u tradicionalnoj muslimanskoj porodici, iako je ljubav prema Slobodanu bila snažna, nije bilo lako. Njena porodica bila je protiv njihove veze zbog verskih razlika, ali Slobodanova upornost nije jenjavala. On nije odustajao, iako je svaki susret bio napet, jer su sve strane bile pod pritiskom. Jednog dana, kada je Slobodan pozvao na telefon, javio se Elvirin otac, Šefko, koji joj nije dozvolio da preuzme poziv. Međutim, Slobodan nije odustajao, i sledeći put, kada je otac bio odsutan, njihov razgovor je bio neizbežan. Njegova odlučnost da je osvoji, njegova strast prema ljubavi koju su delili, postali su očigledni
Nekoliko dana kasnije, Slobodan je došao do Berana da bi je video. Iako je imala samo 18 godina, Elvira je bila sigurna da je on “onaj pravi”. Ljubav prema njemu bila je jača od svega, i ona je donela odluku da napusti sve što je znala, da bi krenula za njim u Majdanpek. Dana 29. avgusta 1994. godine, napustila je svoj rodni grad, verujući da je sudbina bila na njenoj strani.
- Tri godine nakon što su započeli zajednički život, Elvira i Slobodan postali su roditelji sina Denisa, koji je za njih bio prava sreća. Njihov život je bio ispunjen ljubavlju, verom u bolje sutra i srećom. Godinu dana kasnije, njihova porodica postala je još bogatija dolaskom drugog sina, Veselina. Slobodan je, usprkos životu u dvoje, želeo da imaju još jedno dete – devojčicu. Elvira je podelila njegovu želju i ubrzo je ponovo ostala trudna, svesna da će ovo biti nova faza njihovog života. Međutim, srećni trenuci uskoro će postati neponovljiva uspomena, jer će Elvira ubrzo doživeti tragediju koju nijedna žena ne bi želela da proživi.
jula 2007. godine, Slobodan, koji je bio profesor, fudbalski sudija, humanitarac i predsednik opštine Majdanpek, vraćao se s posla, pripremajući se za trening. Tog dana, kao i svakog drugog, izgledao je srećno i ispunjeno. Oni su zajedno ručali, a zatim legli da se odmore. Slobodan je, dok je stajao uz nju, osetio bebu kako se pomerila i radostan je poljubio Elviru, govoreći: “Naša beba se mrda.” Nakon toga, otišao je na stadion, rekavši da će se uskoro vratiti. Nažalost, ovo je bila poslednja srećna scena koju će Elvira pamtiti.
Dok je Elvira pripremala večeru, zazvonio je telefon. Čula je glas koleginice svog muža koji je preneo šokantnu vest: “Slobodan je povređen na treningu.” U trenutku, Elvira je istrčala na ulicu, molila za prevoz do stadiona i ubrzo stigla, suočena s policijskim kolima i hitnom pomoći. Prišla je mestu nesreće, sve dok nije ugledala svog muža kako nepomično leži na travi. Usmerena ka doktoru, pitanje koje je postavila zauvek će joj ostati u sećanju: „Da li je mrtav?“ Tiho joj je potvrdio. Tada je svet Elvire srušen. Taj trenutni gubitak ostavio je je bez reči, ali nije imala vremena da padne u očaj. Njene misli su bile usmerene ka njenoj deci, koja je morala da sazna istinu na najteži način. Uz suze, zadrhtali glas i ogromnu bol, obavestila je sina Denisa, koji je imao samo deset godina, da je njihov otac umro.
Unatoč strašnoj tragediji, Elvira je uspela da izdrži trudničke danе i, 13. novembra, donela je na svet devojčicu koju je nazvala po Slobodanu. Ime koje je bilo simbol sećanja na njenu ljubav prema njemu. Deca, koja su odrasla u ljubavi i poštovanju, sada su uspešni i vredni ljudi. Denis, postao je prepoznatljivo ime u svetu modelinga, dok je Veselin pronašao stabilnost u poslovnom životu. Elvira je ostala verna sećanju na Slobodana, nikada se ponovo nije udala, ali je njen život ispunjen ljubavlju prema deci.
Njena životna priča, ispunjena ljubavlju, tugom i nadom, još uvek odražava snagu žene koja je preživela sve nedaće i izgradila srećan život, uprkos gubicima.