Život u porodičnom domu trebalo bi da bude mesto sigurnosti, ljubavi i međusobne podrške, ali u slučaju Darka (35), mladića iz Srbije, porodična kuća postala je simbol straha, bola i nemoći. U njegovoj emotivnoj ispovesti koju je podelio na internetu, Darko je otvoreno govorio o svom odnosu sa ocem, kojeg naziva „monstrumom“, osobom koja ima veliki uticaj, ali nije sposobna da pokaže saosećanje prema svojoj porodici.
Uticaj očeve figure na emocionalni razvoj
Očinska figura često igra ključnu ulogu u odrastanju, naročito kod muške dece. Otac je taj koji oblikuje emocionalnu stabilnost i pomaže u formiranju životnih vrednosti. Nažalost, u nekim slučajevima, otac umesto da bude izvor podrške, postane najveća prepreka na tom putu. Darko je, nažalost, bio jedan od takvih slučajeva. Njegov otac, prepun nezadovoljstva i neispunjenih ambicija, postao je izvor psihološkog zlostavljanja i odbačenosti.
Odraštanje u negativnom okruženju
Darko je rođen u Srbiji, a nakon razvoda roditelja, nastavio je život sa ocem i njegovom novom partnerkom. Kroz godine je trpeo sve vrste psihološkog zlostavljanja. Njegov otac, koji je imao sklonost ka radikalnim političkim stavovima, nije mogao da prihvati Darkove životne izbore. Posebno mu je smetala Darkova odluka da se bavi umetnošću, smatrajući to “besmislenom karijerom.” Čak i kada je Darko počeo da zarađuje kao umetnik, otac je to gledao s negativizmom, prebacujući mu način na koji troši svoj novac.
„Nikad nije mogao da me prihvati onakvog kakav jesam. Mislio je da život treba da bude jedno veliko takmičenje i da sam morao da živim po njegovim pravilima.“
Njegovo ponašanje prema Darku bilo je utemeljeno na stalnom kritikovanju i odbojnosti prema svim njegovim izborima, uključujući profesionalne i lične. Bez obzira na to što Darko nije imao problema sa zakonom i što je bio samostalan, otac ga je neprestano vređao, smatrajući ga neuspešnim.
Vrhunac bola – izbacivanje iz doma
Vrhunac nasilja i odbačenosti desio se kada je otac odlučio da izbači Darka iz porodične kuće, uprkos tome što mladić nije predstavljao problem. Darko je bio odgovoran i plaćao svoje račune, poštovao kućni red i nije pravio probleme. Međutim, njegov otac je donio odluku da ga izbaci sa razlogom koji je Darku bio potpuno nejasan.
„To je bilo kao da sam bio odbačen. Bez ikakvih skrupula, rekao mi je: ‘Ne želim da te više vidim’.“
Nakon što je bio izbačen, Darko je morao da se snađe kao podstanar i pokušao je da nastavi dalje verujući da će se stvari popraviti. Ipak, suočavanje sa realnošću da njegov otac i maćeha nisu želeli ni da ga pozdrave kada su ga sreli na ulici, bilo je ubojito za njegov emocionalni sistem. Iako je postao nezavistan i kupio svoj stan, porodična* podrška i dalje je bila nedostižna. Otac je, bez obzira na sve, odlučio da pobegne od njega, prodajući kuću i preseljavajući se u drugi grad, daleko od svega što je bilo povezano sa njegovim starim životom.
Teške posledice i unutrašnja borba
Iako je Darko fizički bio udaljen od oca, unutrašnje posledice tih traumatičnih iskustava ostale su prisutne. On i dalje pati zbog noćnih mora, u kojima sanja svog oca koji ga ponovo vređa i ponižava. Iako je sada odrasla osoba, Darko se pita da li je možda nešto pogrešno uradio ili je njegov otac jednostavno bio loš otac. Ove misli ga muče do dana današnjeg, pa ozbiljno razmišlja o tome da potraži psihološku pomoć kako bi mogao da se nosi sa svim tim bolom koji je nosio kroz godine.
Zaključak
Darkova priča je snažan podsetnik na to koliko je važno imati porodičnu podršku, ali i na to koliko može da boli kada vas odbiju i okrenu vam leđa oni koji bi trebalo da vas vole i podrže. Zlostavljanje, bilo fizičko ili psihološko, ima dugoročne posledice na život ljudi, i duboko pogađa emocionalnu stabilnost. Život sa roditeljima trebalo bi da bude izvor sigurnosti i ljubavi, ali kad to nije slučaj, posljedice mogu biti duboke i trajne.