Uloga podruga u tradiciji Kosova i Metohije: Između ljubavi, običaja i potomstva
U tradiciji Kosova i Metohije, potomstvo je zauzimalo centralno mesto, a ulogu žene u porodici često su činile dve ključne funkcije – udaja i rađanje potomstva. Ukoliko bi žena iz bilo kog razloga bila nesposobna da rodi decu, običaj je nalagala da muž dovede podrugu – drugu ženu koja bi bila u braku s njim, kako bi obezbedila potomstvo. Ovaj običaj ima korene u albanskoj tradiciji, a najvažniji aspekt ove situacije nije bio shvaćen kao žrtvovanje prve žene, već kao gest ljubavi prema mužu.
Tradicija podruga i porodične dinamike
U ovakvim zajednicama, prva žena zadržavala je svoju socijalnu poziciju i status, ali nije više bila u intimnim odnosima sa mužem. U stvari, brak između njih bio je formalno okončan, ali je ona i dalje ostajala u kući kao domaćica i pomoćnica, dok je muž imao novog partnera, odnosno podrugu. Iako je druga žena bila u braku sa mužem, prvi brak nije bio izbrisan iz socijalnog života. U mnogim slučajevima, prva žena je bila vrlo nagli i insistirala na tome da muž nađe drugu ženu koja bi mu pomogla da dobije decu.
Unikatna iskustva potomaka
Ekipa emisije “Prva” imala je priliku da poseti Kosovo i Metohiju i upozna potomke onih koji su praktikovali ovaj običaj, uključujući i jedinu živu podrugu u Srbiji. Miloje Radić, potekao iz sela Drena, odrastao je sa dve majke – biologijom i kroz tradiciju podruga. On se priseća svog odrastanja: “Otac je umro 1991. godine, a moja majka i maćeha su ostale zajedno, sve do smrti. ‘Mama’ sam zvao maćehu, a moju pravu majku po imenu. Bilo mi je pomalo čudno i neobično kako je sve to funkcionisalo.”
Ovaj fenomen je dodatno objašnjen od strane Nataše Terzić, žene koja je odrasla u porodici u kojoj je postojala tradicionalna uloga podruga. Ona ističe da, iako nije bilo ljubavi između prva žena i muža, ona se nije odrekla svog supruga. “Žena koja je bila podruga nije bila zlostavljana, niti je njen status bio pretežak. Njena uloga bila je da donese potomstvo i pomogne u porodici. Ove žene su bile posvećene zajedničkom cilju – da odgaje decu, bez obzira na to što jedna žena nije mogla imati potomstvo”, objašnjava Terzić.
Podruga je bila žena koja nije imala ljubavni odnos sa mužem, ali je sa njim delila brigu o porodici. Ovaj oblik života bio je prisutan do 1980-ih godina, i, kako objašnjava Terzić, nije se smatrala posebnom žrtvom, već je to bio način života u kojem su svi članovi porodice funkcionisali u harmoniji.
Zajednički život pod jednim krovom
Potomci ovih porodica svedoče o tome kako su se ovi životni uslovi razvijali. Jedan od potomaka opisuje kako su on i njegova braća odrastali sa dve žene u kući. “Otac je bio veran obe žene, nikada nije dozvolio da prva žena napusti kuću. Maćeha je bila ona koja nas je više izdržavala, brinula o nama, dok je majka bila mlada i radila više poslova”, kaže on. Deca su u ovoj situaciji imala posebnu vezu sa obje žene, koje su ih podjednako volele. Podruga nije bila u poziciji da se takmiči sa prvom ženom za ljubav, ali je bila izuzetno važan član porodice. Često su je zvali “nana”, a status koji je imala bio je priznat i od strane ostatka zajednice.
Petkana Filipović: Poslednja živuća podruga
Jedan od najzanimljivijih svedočenja dolazi od Petkane Filipović, poslednje žive podruge, koja je rodila četiri ćerke i sina u braku sa mužem koji je već imao ženu. Petkana, slepa od rođenja, udala se sa 28 godina za čoveka duplo starijeg od sebe, i to nakon što su se sve strane – muž, njegova žena i ona – dogovorili u kafani. “Moja majka mi je rekla: ‘Idi za njega, iako ima drugu ženu, biće bolje nego da te tvoji braća izdržavaju.’ Nisam mrzela tog čoveka, ali nisam ni imala ljubavi prema njemu”, objašnjava Petkana.
Njena priča ilustrira kako je ljubav bila vezana za funkcionalnost porodice, a ne za emotivne veze. Petkana se nikada nije osećala ljubomorno prema prvoj ženi, koja je bila poštovana i voljena. “Možda me nije voleo kao što je voleo nju, ali ja sam donela potomstvo”, kaže Petkana, naglašavajući razumevanje koje je imala prema svemu što je prošla.
Zaključak
Fenomen podruga u tradiciji Kosova i Metohije predstavlja složen i jedinstven oblik porodičnog života. Ovaj običaj, koji se praktikovao kako bi se obezbedilo potomstvo, ukazuje na duboku posvećenost i toleranciju među ženama koje su delile istog muža. Iako ovaj običaj više nije široko zastupljen, priče potomaka i poslednje žive podruge, Petkane Filipović, pružaju uvid u jednu značajnu, ali pomalo zaboravljenu tradiciju koja je oblikovala mnoge porodice na ovom području.