Na prvi pogled niko ne bi pomislio da se iza uzdržanog i ozbiljnog lica dvadesetsedmogodišnjeg Roberta Kroslija krije veoma stidljiv, ranjiv i osećajan muškarac. Predavao je književnost u jednoj srednjoj školi u San Dijegu i dok je govorio o ljubavnoj poeziji Edgara Alana Poa, Bajrona ili Tenisona, činio je to sa izvesnom dozom pritajene sete ili čak prividne ravnodušnosti kao što to čine ljudi koji su duboko povredeni nedaćama u životu i koji su već otupeli na sve.
Svojom pojavom privlačio je mlade devojke, svoje učenice, od kojih mnoge nisu krile da su zaljubljene u svog profesora. On se trudio da sačuva distancu i nije reagovao na njihove napadne uzdahe ili neprestano i nevešto treptanje očiju i vrpoljenje u klupama.
Fatalna ljubav njegovog života bila je Skarlet, iliti Aurora Lombardi, kako će se ispostaviti kasnije. Robert, koji se u to vre
Robert je godinu dana kasnije nakon Skarletinog odlaska počeo da izlazi sa jednom lepuškastom konobaricom koja se zvala Sesili i radila u restoranu “Karnitas”. Upoznali su se preko jedne Karterove prijateljice, a Sesili je na prvi pogled delovala kao osoba željna ljubavi i topline. Možda je i počeo da se zaljubljuje u nju dok se nije ispostavilo da lepu konobaricu teše i drugi muškarci. Viđali su se vikendom i Robert je razmišljao o tome da je zaprosi. Onda je ta Karterova prijateljica saznala da Sesili prima i druge muškarce u kuću čim Robert ode od nje.
Bila je sreda kada je Robert odlučio da se iznenada i bez najave pojavi u Sesilinom stanu u kome je zatekao lokalnog policajca i odmah prekinuo sa njom.
Sesili je bila iskrena kada mu je saopštila da nije od onih žena koje mogu da izlaze sa samo jednim muškarcem.
Zbog toga je postao zlovoljan i razočaran tako da se vratio staroj navici, samoći.
